Serbian Medieval Coins

Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii ed F Miklosich Viennae 1858.pdf
Size : 34612.283 Kb
Type : pdf

NEBOJŠA PORČIĆ DOCUMENTS OF SERBIAN MEDIEVAL RULERS IN DUBROVNIK COLLECTIONS.pdf
Size : 84613.028 Kb
Type : pdf

ПОВЕЉЕ СРПСКИХ ВЛАДАРА - CHARTERS OF SERBIAN RULERS 1198 - 1463.pdf
Size : 7585.918 Kb
Type : pdf

ДВА ПРИЛОГА ПРОУЧАВАЊУ ДУШАНОВЕ ДРЖАВЕ 1927.05 Соловјев А В.pdf
Size : 5526.711 Kb
Type : pdf

ПОВЕЉА КРАЉА ВЛАДИСЛАВА БОГОРОДИЧИНОМ МАНАСТИРУ У БИСТРИЦИ И ЗЛАТНЕ БУЛЕ КРАЉА УРОША 1940.04 Мошин В.pdf
Size : 8276.744 Kb
Type : pdf

Monastery Hilandar founding charter of Grand Zupan Stefan Nemanja:

Contrary to some claims that Stefan Nemanja family has German, Italian or even Russian origin charter below proves he has Serbian origin most likely from Vladislavljevic Serbian royal dynasty.

He said that God "gave gift to our great-grandfathers and our grandfathers to rule this Serbian land" and that he "restored his heritage and fatherland".

Below left this charter of Grand Prince Stefan Nemanja published in “Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii” or “Serbian monuments relating to the history of Serbia, Bosnia and Ragusa (Dubrovnik)” book by F Miklosich in Vienna from 1858, pages 4-6.

"At the beginning God created heaven and earth and the people on it and blessed them and gave them authority over all his creation.
And he made some kings, others princes, others lords, and gave each one to shepherd his flock and guard from every evil that befalls them.
That is why, brothers, the merciful God established the Greeks as emperors, and the Hungarians as kings, and divided each nation, and gave laws and established natures, and established rulers over them, according to custom and according to law, distributing them with his wisdom.

Therefore, according to his many and immeasurable mercy and philanthropy, he gave gift to our great-grandfathers and our grandfathers to rule this Serbian land, and God in every way managed the people for the better, not wanting people to perish, and appointed me the grand prince, appointed in the holy baptism, Stefan Nemanja.
And I restored my heritage and strengthened it more with the help of God and my wisdom, given to me by God, and I raised my ruined heritage and rebuilt it: from the land of the sea to Zeta and with the cities, and from Arbanas Pilot, and from the Greek country Lab with Lipljan, Dubočica, Reke, Zaglata, Levče, Belica, Lepenica. And by God's help and by his own effort, having won all that, with God's encouragement, since my reign received peace and quiet everywhere, I began to encourage my thought and teach my mind to desire and to take care of my soul, in which number I will be numbered in the day of the terrible judgment, and how would it be possible for me to receive an angelic and apostolic face, and follow the Bishop's words: "Take my yoke upon you and learn from me, for I am meek and lowly in heart; my yoke is easy and my burden is light".

When a long time had passed, my merciful Bishop did not overlook the prayers of his creatures, but as a generous laborer and rewarder, he said with his pure mouth:
"I did not come to call the righteous, but the sinners to repentance", and since by his mercy a suitable time suddenly appeared to me, and everything of this world, honor and glory came to me as nothing, and all the beauty of this life and the wonderful appearance appeared to me like smoke, and the love of Christ was more and more attached to me, even if I was unworthy, I immediately left my rule and everything that was mine, different from mine, since it pleased Christ and the most holy Lady Theotokos. And make me a sinner worthy of your good yoke and make me a sharer of the honorable and angelic and apostolic image of the small and the great.
When this was finished with me, after it had been arranged like this, I left my beloved son Stefan, the grand prince and Sevastokrator, on my throne and in the reign given to me by Christ son-in-law of the God-married Cyrus Alexius, emperor of Greece. And even though I am unworthy to call myself the servant of Christ, Simeon the monk, I blessed him with every blessing, as Isaac blessed Jacob his son, that he prospers in every good work in his rule, and that he be kind-hearted towards the Christian world, and that he salt for the churches and for those who serve in them, and that he is in no way shy of the Creator of all and the Lord.
And after this, by the will of my Lord Jesus Christ, as the Scripture declares: "No prophet is accepted in his fatherland", my thought began to arise to leave my acquaintances and children and find some place, and to receive salvation there. And don't leave me, my Bishop, nor my wishes, because he rejoices even more for sinners who repent. I left my fatherland in Mount Athos, and found a former monastery, called Hilandar,
The introduction of the holy and glorious Mistress of our mother of god, where no stone was left unturned, but completely destroyed. And having made an effort in my old age, with the help of the son of my grand prince Stefan, my Bishop made me worthy to be his founder.
And I searched for its destroyed parts and restored it according to the will of themother of god, and after begging the emperor in Prizren for some coins, I gave them to the monastery in the Holy Mountain of the holy mother of god, Tetivlje, Trnje, Retivštica, Trnovac, Hoča and the other Hoča and the square there, and two vineyards planted there; and 4 apiaries: one in Trpeze, the second in Dabšor, the third in Golishevo, the fourth in Parici, and two people for each apiary; and Bogača Mountain; and from Vlach, Radovo sudstvo and Đurđevo, and all of Vlaho 170. And I gave from the cattle what I could, and in Zeta a mare and 30 measures of salt. And if any of the monastery's people or Vlachs escape to the grand prince or to someone else, let them return again; if they come from the prince people to the monastery people, to return again. And everything that I gave to the monastery in Sveti Gora, so that neither my child, nor my grandchild, nor my own son, nor anyone else needs it.
If anyone changes this, may God judge him and may the holy mother of god be his rival in the terrible judgment, and I, the sinner Simeon."

Cross of Simeon and a signature

Bible verses: Matt. 11:29-30, 9:13 and 13:57; Mar. 6:4; Jn. 4:44, Luke. 15:7.

"На почетку створи Бог небо земљу и људе на њој и благослови их и даде им власт над свим створењем својим.
И једне постави цареве, друге кнезове, друге господаре, и свакоме даде пасти стадо своје и чувати га од сваког зла које се наилази над њима.
Зато, браћо, Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раздели, и закон даде и нарави установи, и господаре над њима, по обичају и по закону распоредивши својом премудрошћу.

Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченог у светом крштењу Стефана Немању.
И обнових своју дедовину и већма утврди Божјом помоћу и својом мудрошћу, даном ми од Бога, и подигох пропалу своју дедовину и предобих: од морске земље Зету и са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље Лаб са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Белицу, Лепеницу. И Божјом помоћу и својим трудом да све придобивши, поспешењем Божјим,
пошто је моја владавина одасвуд примила мир и тишину, почех подстицати мисао своју и поучавати ум свој да желим и да се саланем за душу своју, у који ћу број бити убројан у дан страшнога суда, и како би ми било могуће примити анђелски и апостолски образ, и последовати Владичиним речима: "Узмите јарам мој на се и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем; јарам је мој благ и бреме моје је лако".

Када је прошло много времена, Владика мој премилостиви не превиди мољења створења свога, но као штедри трудоположник и наградитељ, који рече пречистим својим устима:
„Не дођох призвати праведника, но грешнике на покајање“, и пошто ми се по милосрђу његову изненада указало погодно време, и све овога света, част и слава дође ми као ништа, и сва красота овога живота и диван изглед, показа ми се као дим, а Христова љубав све више се везиваше за мене, макар и недостојног, ја одмах оставих владавину моју и све моје, различито моје,
пошто се тако изволело Христу и пресветој госпођи мајки божијој. И удостоји мене грешнога свога јарма благога и сатвори ме заједничара часног и анђелског и апостолског образа малога и великога.
Када се ово свршило са мном, пошто се овако устројило, оставих на престолу мојем и у Христом дарованој ми владавини љубљеног ми сина Стефана, великога жупана и севастократора, зета Богом венчанога кир Алексија, цара грчкога. И макар и недостојан да се наречем слуга Христов Симеон монах, благослових га сваким благословом, као што благослови Исак Јакова сина својега, да он напредује у сваком делу добром у владавини својој, и да буде добросрдан према крстијанском свету, и да се расол за цркве и за оне који служе у њима, и да не буде никако зазоран од Творца свих и Господа.
А после овога, вољом Владике мога Исуса Христа, као што објављује Писмо: „Ниједан пророк није примљен у своме отачаству“, поче се подизати мисао моја да напустим познате моје и децу и нађем неко место,
и да ту добијем спасење. И не остави мене Владика мој, ни моје жеље, јер се још више радује због грешника који се каје. Изиђох из отачаства свога у Свету Гору, и нађох манастир некада бивши, звани Хиландар,
Ваведење свете и преславне Владичице наше мајка божија, где не беше камен остао на камену, но сасвим разваљен. И потрудивши се старост своју, уз помоћ сина мог великог жупана Стефана, удостоји ме Владика мој да му будем ктитор.
И делове његове уништене потражих и обнови га по вољи Владичице Богородице, и пошто испросих парике од цара у Призрену, дадох од њих манастиру у Светој Гори светој мајки божијој, Тетивљу, Трње, Ретивштица, Трновац, Хоча и друга Хоча и трг ту, и два винограда ту насадих; и 4 пчелињака: један у Трпезама, други у Дабшору, трећи у Голишеву, четврти у Парицима, а за сваким пчелињаком по два човека; и планину Богачу; а од Влаха, Радово судство и Ђурђево, а свега Влаха 170. И дадох од стоке што сам могао, и у Зети кобиле и соли 30 мерица. И ако ко од манастирских људи или Влаха побегне под великога жупана или код кога другог, да се опет враћају; ако ли од жупанових људи дођу у манастирске људе, да се опет враћају. И све што дадох манастиру у Свету Гору, да не треба ни моме детету, ни моме унучету, ни моме рођеном, ни коме другоме.
Ако ли ко ово измени, да му Бог суди и да му је света мајка божија супарница на страшном суду оном и ја грешник Симеон."

Крст Симеонов и потписаније

Библијски стихови: Мат. 11:29-30, 9:13 и 13:57; Мар. 6:4; Јн. 4:44, Лук. 15:7.

Contract between Great Zupan Stefan (so before he was crowned king in 1217) and Earl of Dubrovnik John Dandolo (1213-1215). This document can therefore be dated with the first rule of John Dandolo.

Published in Diplomatički zbornik III, page 140, number 123 (dated: 1215–1219) and Nebojsa Porcic book Documents of Serbian medieval rulers in Dubrovnik collections, page 134.

Превод Горана Илића:

„У име оца, сина и светог духа. Ја, велики жупан Стефан са својом децом, заклињем се Дубровачком кнезу Јовану Дандолу и свим становницима града Дубровника богом и светом богородицом и часним животворним крстом господњим и светом јеванђељу и свим светима апостолима и свим светим мученицима и свим светих оцима. Кунем вам се без икаквог пропадства да сам вам пријатељ и моја деца, све док сте верни. А ако неко ваш дође у моју земљу, да вам дам, ако вам неко из моје земље напакости. И да ваши људи иду по мојој земљи да тргују без икаквог страха и да им нико не науди и да слободно продају и купују, према закону трговања моје земље, да ми дају. И да Србин Странца не казни без суда, а ако се међу грађанима моје земље појави кривица, да се судије састају тамо где је закон и да се он исправи. Ако преступим у овоме, нека бог суди мени и света богородици.“

English translation:

"In the name of the father, the son and the holy spirit. I, the great prefect Stefan with my children, swear to the earl of Dubrovnik John Dandolo and all the inhabitants of the city of Dubrovnik by god and the holy mother of god and the honorable life-giving cross of the lord and all the holy gospels and all the holy apostles and all the holy martyrs and all the holy fathers. I swear to you without any doubt that I am your friend and my children, as long as you are faithful. And if any of you come to my country, I will give it to you, if someone from my country hurts you. And that your people go around my country to trade without any fear and that no one harms them and to sell and buy freely, according to the trade law of my country, to give me. And that a Serb does not punish a Foreigner without a court, and if guilt appears among the citizens of my country, that the judges meet where the law is and that it is corrected. If I transgress in this, may god judge me and the holy mother of god."

Document above mentions "trade", "buying and selling" and "the trade law" that can also be translated "commercial tradition", “commercial law”. Well that would not be possible if there is no Serbian money, Serbian currency in use as early as 1213-1214!

Anna Dandolo daughter of Enrico Dandolo Doge of Venice who minted first matapan type coins in 1193, is married to Stefan in 1207. That means that Serbia with Venetian support and backing, mints matapan types before Stefan's coronation in 1217 somewhere between 1207-1214 establishing trade laws that were in effect at the time of writing this contract 1214.

Stefan coin that was part of that “trade law” below:

We have done extensive research on first Serbian silver coins issued by King Stefan The First Crowned Nemanjic. Work can be found on King Stefan The First Crowned and Research page.

Published in Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii book by F Miklosich in Vienna 1858 pages 16.

Stefan Nemanjic writes to Dubrovnik merchants and signs Sir Stefan so written before he became king 1217.

Превод Горана Илића:

"Милост створи господство ми Дубровачким трговцима, да иду по мојој земљи слободно да тргују, и без суда да им нико ништа не напакости, а ако ли жупа нешто напакости та жупа да да кривце и да плати.

Господин Стефан"

English translation:

"Mercy created my lordship for the Dubrovnik merchants, to go around my country to trade freely, and without a court that no one would do anything bad to them, and if the parish does something bad, that parish will give the culprits and pay.

Sir Stefan."

Now notice the difference in this document from 2 above. Stefan Nemanjic puts king after his name so this document has same instructions but is dated after 1217.

Also published in Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii book by F Miklosich in Vienna 1858 pages 16.

Превод Горана Илића:

"Пише краљевство ми, да је на знање свакоме, сву милост створи краљевство ми властелинима Дубровачким да иду трговати по земљи краљевства ми, и где иду у које место или у Брсково или другде где год, да им се никакве неправде не учини, и крчму да носе и пребегар да не влада над њима и са Србином у којем год суду нигде другде да се не споре. И да иду преко краљевства ми. Ко ли се дрзне прекршити да прими гнев и казну краљевства ми. Све ово писа краљевство ми, да је на знање свакоме.
Стефан краљ и с Богом самодржац Cрпски."

English translation:

"Writing my kingdom, for everyone to know, all mercy created by my kingdom to the Dubrovnik noblemen to go and trade all over my land my kingdom, and where ever they go in what ever place, in Brskovo or where ever else, not to be faced with any injustice, in pub to go and prebegar not to rule over them and with Serbian in any court not to have trial. And to go all over my kingdom. Who ever brakes this to receive anger and penalty from my kingdom. All this wrote my kingdom, for everyone to know.

Stefan king with God autocrat Serbian."

Превод Горана Илића:

"Овом пресветом храму спаса нашег Исуса Христа по неизрецивој милости његовој, који створи нама, ја Стефан по божјој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклеје (Дукља и Рашка) и Травуније и Далмације и Захумља (Хум) са превољеним ми сином Радославом по божјој милости наследником ми приносећи твога од твојих у скромно памћење наше, дар спасу нашему Исусу Христу и његовим светим, светој честици дрвета, часног и животворног крста господњег и светим тајнама Христовим и од Пресвете Богородице ризу и појас и светог пророка претече Крститеља Јована, деснице који се успе на врх градитеља и Крститељ и од главе претече и мојих свих светих апостола, пророка, мученика, светитеља преподобних, иконама светим и од часних образа посудама златним и сребрним и завеса и покрова светих и ризама частним и светим јеванђеље и књигама многим, и другим законима које беху на преосвећење спасу нашему Исусу Христу и на храну и на рухо служећи светом храму овом, прилажем: село Талско са Ратинама и заселак Луку, Тополницу са Војушом, Рибницу са целим оборима и са Бреном, Жичу са Батином, Рибницу са Црном реком, Дебело брдо са Рашким долом и Штитарином, Пешчаницу целу са Печаном, Буквицу, Граховицу целу, Свињце, Грачаницу, Радиево, Конарево, Црнову са Серчом, Брестницу са тргом, Свибницу са Округлом, Боколе са Чечином, Гвочаницу са Пупавним, и следећа села: Доње село, Борк, Гњила, Добриња, Витахово, и у Хвосну села: Пећ са засеоцима, Црни Врх, Трпеза, Требиће, село Горажде, село Накле са Челпећом и са Лаблањем, Љутоглава са градом, и у Затону села: Црнча са засеоцима.....

Ивање са засеоцима, Замчање са засеоцима, Думво, Гаје и сва села са засеоцима, а у Зети села: Треколе, Плавница, у Горској жупи Голич и ове планине: на Спорих Нозди, Јаворје са Лукавицом, у Хвосну Слано поље са Тамним Гвоздом, над Брезницом Жељин, а зимске паше од Брезне доле низ Сутеску са свим пашама зимским и летњим по сред Котленика и све власи што смо дали цркви и имена ова: Кнез Грд са децом, Радота, Вукосав, Драгшан, Његосав, Злина, Мирош, Брањ, Воило, Дражихна, Пачемил, Батина, Братомир, Драгош, Тихомир, Братеш, Грдош, Гостило, Поп, Пачењ, Бон, Стан, Драгоман, Стан, Десислав, Коплен, Даиша, Берило, Нег, Бунило, Драгомир, Братен, Станимир, Братоњег, Његота са децом, Дргош, Братило Радослав, Тодор, Лодан, Добромир, Драгослав, Мужило, ТИХОЧ, Драгомир, Драгош, Куман, Милобрат, Драгош, Драгоман, Брапа, Предило, Драга, Првослав, Драгош, Полиград, Радиш, Тихомир и теча му са децом, Злата, Стан, Драган, Поп, Мик, Добриша, Берило са децом, Гистомир, Рад, Гостимира мати, Чуч, Куман, Братислав, Бута, Нег, Васил, Братеш, Братислав, Добрц, Лев, Драгомир, Сраштен, Тудир, Тихомир, Бунило, Браца, Гостило, Воимир, Божат, Турета, Предимир, Буч, Красимир, Братило, Будислав, Тихослав, Мргела, Радош, Куплен, Братан, Буњ, Продан, Воихна, Братоња, Гостиша, Илија, Букор, Рад, Братина, Бача, Срацин, Хреља, Милц, Добромир, Сина, Влад, Десило, Добросав, Тешемир, Будињ, Божица, Куман, Букор, Рад, Влад, Стан, Поњег, Руг, Грдош, Злата, Стан, Драгут, Вукосин, Богдан, Братислав, Бегота са децом, Толк, Драгуњ, Љубота, Куман, Велимир, Брзи, Тудир, Букор, Нанота, Сина, Њег, Братеш, Берислав, Првослав, Буцкат, Црномуж, Грдан, Никола, Драгош, Драгослав, Воињ, Гугота, Вусињ, Скоромир, Пружињ, Војислав, Дода, Радота, Велимир, Повржењ, Воисав, Керило, Мирош, Велењ, Срацињ...

Андрија, Бегота, Гостило, Чврнета, Гргур, Букор, Богдан, Стан, Десимир, Бежањ, Плен, Вратиша, Дедољ, Удовица Драгоушла и Тус са мајком, Грипоњ, Чрнота, Стан, Шаркањ, Воинег, Белота, Воила, Мирош, Славко, Гостило, Неж, Продан, Буњ, Дед, Драгоуш, Гојта, Братимир, Вукосав, Гостимир, Ходиша, Предихна, Букор, Троусењ, Нерад, Сингоур, Драгоуш, И све жупе приложих под област овим црквама: Кроушилицу, Мораву, Борач, Лепенице обе, Белицу, Левач, Лугоме, Расину, Јошаницу, И све што се прилаже овим црквама сем да нема протопоп дворски никакве области, и што доходи од попова половина да се узима свим црквама, и да се не позива архиепископов човек краљу без краљевог печата..."

Engagement ring of medieval Serbian king Radoslav, early 13th century, 1219-1220, gold.

Radoslav ruled as king of Serbia 1228-1234, his grandparents were Grand prince Nemanja, founder of Nemanjić dynasty, and Byzantine emperor Alexios III Angelos.

The ring has a massive head with an inscription in Greek in seven rows, in verses: ”This is the engagement ring of Stefan, an offspring of Duka, and thus, Anne from the Komnin family, receive him in your embrace.” The verses were composed by the metropolitan and statesman Jovan Apokavk, who strongly advocated this marriage. The ring was probably made in Thessaloniki, and the engagement ceremony took place in 1219, or early 1220. The text was written in Greek because the prince wanted to emphasize his origin, since on his mother's side he was a grandson of Byzantine Emperor Alexius III and was educated in Byzantine spirit. Radoslav welcomed his bride at his father’s court in Pauni near Uroševac, where the wedding ceremony also took place. The ring was obtained thanks to Dejan Medaković, a member of Academy of Sciences and Arts, who noticed it in the 1960’s at an antique store in Munich. He notified the National Museum in Belgrade about this, which purchased it for what was then 5,000 deutsche marks.

Collection of National Museum of Serbia in Belgrade.

Bronze signet-ring, once gilt, and inlaid with silver, the hoop narrowest at back and rounded on the outer side; the bezel oval, with a vertical ridge at top and bottom. The outer sides of the hoop are engraved with floral scrolls inlaid with silver, and the bezel engraved with reversed inscription.

Diameter: 1 inchesLength: 0.70 inches (bezel).

Inscription content: + KЄ B' T⃒O CO Δ' CTЄ⃒ΦANO AM⃒HN
Inscription translation: Lord, help your servant Stephen. Amen.
Inscription note: Reversed.

Text from Dalton 1912, Catalogue of Finger Rings, no. 56:
This ring may be compared with an example from Sicily in the museum at Syracuse (Orsi, in 'Byzantinische Zeitschrift', xix., p. 472, fig. 12). Cf. also for the shape a gold betrothal-ring which some have considered to be that of Stephen Radoslav, styled Ducas, King of Servia (AD 1228-34), and Anna Comnena, daughter of the Emperor Theodore Angelas Comnenus Ducas of Salonica (a.d. 1216-30). See K. Krumbacher, 'Sitzungsberichte der philos.-philol. und historischen Klasse der k. bayerischen Akademie der Wissenschaften', 1906, Heft iii.

Collection of British Museum in United Kingdom.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 12340204 – Radoslav

4 February 1234, Dubrovnik

King Stefan Radoslav, having been deposed and expelled to Dubrovnik by his brother (king Vladislav I), promises to the citizens of Dubrovnik concessions and privileges in case he regains the throne.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 961.

Sigillant: King Stefan Radoslav
Seal: Impressed wax seal of natural color. King Stefan Radoslav
Material: Parchment
Dimensions: 400 x 295 mm

Signature of the king: СТЕФАНОС РIZ just like it appears on his coins including CT joined together.

Превод Горана Илића:

"Ја Стефан у Христа бога благоверни краљ свих рашких земаља и травунских, унук Светог Симеона Немање и син првовенчаног краља блаженопочившег Стефана монаха, Радослав, у лето господње (1234) изађох пред братом ми Владиславом за правоверја мојега и за његова, а ради великога проклетства, отидох у град Дубровник. Кнез Петар Болеславић и Тодор Крусић и сва велика властела овдашња градска, мала и велика, примише ме са почашћу и много ме почастише и правоверно ме послужише и много ме почастише. Виде краљевство ми kолико од њих почасти и верно послуженије и све учиних и утврдих, ако ми Бог да и будем господар као што сам био, да иду на коњима трговати по свој земљи области краљевства ми, слободно и по Хумској земљи и по Зети и по свим великим трговима краљевства ми, а да им се царина не узме ни мала ни велика, и данак што дајете за Реку и за Затонске винограде и за Поличке винограде од кога вас ослобађам Краљевства ми, има, да не дајете, ни да не дајете ну у ћесаре и за винограде од дедова ваших и од отаца ваших као и од ваших данашњих што сте посадили лозом земље краљевства ми, или много или мало, праштам вам да сте од тога слободни, и данак да не дајете, а од данас земље моје да не покријете ни једног педља или лозом или житом и било чиме. Ако ваши људи и поред свог утврђенија овог краљевства ми, шта присвоје моје земље да га стигне моја клетва и остаће у проклетству. Прекрши ли човек ваш или од мојих или од ваших, да се судом исправља и правдом Божјом. Као што је право и безгрешно краљевство ми и вама верним пријатељима и свима који буду под руком краљевства ми, биће у милости божјој и пречисте његове мајке, у мом господству или брата ми или стрица или братучеда ми или других бољара краљевства ми. Ко хоће све прекршити биће кажњен и проклет од краљевства ми, за мог живота и након мене или ако остане дете моје или унуче или праунуче или други рођаци моји и хоће све прекршити, Бог да им суди и света богородица и крст часни и сви свети сада и у веки вјеков и у будуће. Бог да помогне свима од моје и ваше вере и љубави и клетве моје, који ми се хоћете обећати у свему мени и посланицима мојим. Сада све утврдих и потписах руком краљевства ми у лето горе наведено месеца фебруара (и суд да суди по старом закону од Михољдана до Ђурђева дана).

СТЕФАН КРАЉ ДУКА РАДОСЛАВ."

Povelja kralja Stefana Radoslava.aac
Size : 5817.716 Kb
Type : aac

English translation:

"I, Stefan in Christ god, the pious king of all Raska and Travun countries, the grandson of Saint Simeon Nemanja and the son of the first crowned king of the blessed Stefan the monk, Radoslav, went out before my brother Vladislav in the summer of the Lord (1234) for my orthodoxy and his, and because of great curse, I went to the city of Dubrovnik. Prince Petar Boleslavić and Todor Krusić and all the great nobles of the city there, small and large, received me with honor and honored me a lot and served me and honored me a lot. My kingdom saw it, so much honor and faithful service to me, and I did and determined everything, if God would be my master as he was, for them to go on horseback to trade in my country, the area of my kingdom, freely in the land of Hum and Zeta and to all the great squares of my kingdom, without the customs being taken from them, neither small nor large, and no tribute to pay for the Reku and for the Zaton vineyards and for the Polic vineyards ever since I set you free from my kingdom, you shall not give, nor give to Cesar, and to the vineyards of your grandfathers and of your fathers, as well as of your present ones, which you have planted with the vine of the land of my kingdom; that you may be free from it, and that you may not pay tribute, and that from this day my land may not be covered with a single vine or vine or grain or anything. If your people, in addition to their fortification of this kingdom of mine, what appropriates my lands to reach my curse and remain in the curse. If your man has transgressed against me, or against you, let him be corrected by judgment and by the righteousness of God. As the true and sinless kingdom is to me and to you faithful friends and to all who will be under the hand of my kingdom, it will be in the grace of god and his pure mother, in my lordship or my brother or uncle or my cousin or other boyars of my kingdom. Whoever wants to break everything will be punished and cursed by my kingdom, for my life and after me, or if my child or grandchild or great-grandson or other relatives of mine remain and want to break everything, May God help everyone from me and your faith and my love and curse, who want to promise me in everything to me and my messengers. Now I have determined everything and signed it by the hand of the kingdom in the summer mentioned above in February (and the court to judge according to the old law from Miholjdan to saint George's Day).

STEFAN KING DUKA RADOSLAV."

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 123504xx taq – Vladislav A

September 1234 – April 1235

King Stefan Vladislav promises friendship to the citizens of Dubrovnik if they fulfill their obligations towards him (original).

Current repository:

Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 983.

Sigillant: King Stefan Vladislav
Seal: Double faced pendant wax seal of natural color on a red chord running through two holes. King Stefan Vladislav
Material: Parchment
Dimensions: 100–112 x 192–195 mm, folded plica

Српски превод:

"ЈА СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ С ПОМОЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СВИХ РАШКИХ ЗЕМАЉА И ДУКЉЕ И ДАЛМАЦИЈЕ И ТРАВУНИЈЕ И ЗАХУМЉА, ОБРАЋАМ СЕ ВАМА ГОСТИМА ДЕДИНИМ, ОЧЕВИМ И МОЈИМ, КНЕЗУ ДУБРОВАЧКОМ И СВИМ ВЛАСТЕЛАМА И СВИМ СТАНОВНИЦИМА ГРАДА ОД МАЛОГ ДО ВЕЛИКОГ, СВОЈИМ САМ ХТЕО ЧИСТИМ СРЦЕМ, БЕЗ ИКАКВЕ ПРЕВАРЕ, ОД ДАНАШЊЕГ ДАНА, АКО МИ СТОЈИТЕ У СВОЈ КЛЕТВИ, У КОЈУ СТЕ СЕ КЛЕЛИ, ТАКО МИ ЖИВОТА ДА СЕ ВИ ДРЖИТЕ У СВАКОЈ ПРАВДИ, КАО ШТО СТЕ ДРЖАЛИ ЗА ДЕДУ И ОЦА МИ, И ДА НА КРАЈУ НИКОМЕ НЕ СТВАРАТЕ НИКАКВА ЗЛА, ДОК СЕ НЕ НАПРАВИ ВАМА ПРЕМА СУДУ. АКО ЛИ СЕ ОВО ПРЕКРШИ, ДА МЕ БОГ СИЛНИ И СВЕТА БОГОРОДИЦА И СВИ СВЕТИ ПРОКУНУ БОГУ ДО ВЕКА.

СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ С ПОМОЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СВИХ РАШКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ."

Српски превод:

"СТЕПАН ВЛАДИСЛАВ С МИЛОЖЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СРПСКИ, ДАЈЕ СВОЈУ МИЛОСТ ПРИЈАТЕЉИМА СВОЈИМ ВЛАСТЕЛИ ДУБРОВАЧКОЈ И СВИМ И СВИМ СТАНОВНИЦИМА ГРАДА, И МНОГО ИМ ПРАШТАМ, ШТО СУ РАДИЛИ ОД ЖРНОВНИЦЕ, И ДА ИМ СЕ НА КРАЈУ НЕ НАУДИ НИ ОД МОГ БРАТА НИ ОД МОГ БЛИЖЊЕГА, ДОК ГОД СМО У ДОГОВОРУ КОЈИ ИМАМО. КО ЛИ ГА ПРЕКРШИ ДА ЈЕ ПРОКЛЕТ ОД БОГА И ОД СВИХ СВЕТИХ.
СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ С ПОМОЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СРПСКИ."

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 12430814 – kralj Uroš B

14 August 1243

King Stefan Uroš promises to the citizens of Dubrovnik peace, friendship, freedom of trade and legal protection, and settles mutual disputes (early copy B).

Draft or copy-translation (mid 13th century).

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 962b.

Seal: none
Material: Parchment
Dimensions: 246 x 220 mm
Condition: Severely wrinkled, Two small holes.
Original dating clause: In the year from the incarnation our Lord Jesus Christ one thousand 243, in the month of August, the fourteenth day, indiction first.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 12540823 – kralj Uroš A

23 August 1254

King Stefan Uroš promises to the citizens of Dubrovnik possesions they held at the time of his father’s death and legal settlement of disputes regarding possessions acquired later, and regulates various other issues in mutual relations.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 966a.

Sigillant: King Stefan Uroš
Seal: Pendant wax seal of natural color on a red chord running through two holes. King Stefan Uroš
Material: Parchment
Dimensions: 270–320 x (150) 215–235 mm, folded plica.

Превод Горана Илића:

"Стефан Урош с помоћу Божјем краљ све српске земље и поморске кунем се поштованом кнезу Дубровачком Злату Андрићу и свој властели Дубровачкој и грађанима у господа Бога сведржитеља и у пречисту његову матер и у свети и часни животворни крст господи и у света Божија јеванђеља и у све свете који угодише од века, да земље и винограде што сте држали до смрти господина ми оца, да их држите и сада а оно што се нађе посађено виноградима ван земље да се судом исправи, да што изрекне суд краљевства ми, буде краљевству ми, а што вама изрекне, то вама. Суд да суди од Михиљдана до Ђурђева дана и суд да суди као и у дане господина ми оца. Судије ове да кажу и да право суде и ако кажу краљевству ми, да стоји у закон отачаству ми.,и ако се ко год кривица чини међу људима краљевства ми и међу људима ваших да се судом исправља и законом краљевства ми. Кад долазе људи ваши или с пртљагом или без пртљага да им нико зла не учини. У градовима краљевства ми да живите по закону како сте живели и у дане господина ми оца и ако се усуди човек краљевства ми да покраде вашег човека да му моје судије суде, ако ли у томе добитка не стече а они да пронађу кривца којега судије изрекну, ако ли га суд не изрекне где им правда укаже узети за дуг, да га узме краљевство ми и да га постави где га буде право поставити, и да поштујете краљевство како сте поштовали у господина ми оца ако ли наставите поштовати краљевство ми, како сте поштовали у господина ми оца и ако ко прибегне од вас у земљу краљевства ми да не изпакости ношта што је у земљи краљевства ми. Трговци ваши да иду на Брсково и да дају десетак од соли и после да иду кроз моју земљу слободно а да им се не узме ништа, и да иду на тргове краљевства ми куповати и продавати, одоре од свиле да продају по земљи краљевства ми ходећи слободно а кнезу придошлом од вам да доведу кнезу вино са њим пити, док и ви стојите на томе што сте обећали краљевству ми, ако хоћу сачувати краљевство ми тако да ме Бог сачува у све векове и у дане. У лето месеца августа, утврђено је све ово моје обећање пред архиепископима и пред Кнезом Ђорђем и жупаном Стефаном.

СТЕФАН УРОШ С ПОМОЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ.

Сво обећање краља дато је пред Михајлом Пеженићем и пред Петром Матејком и пред Андрејем Чревићем."

English translation:

"With the help of God, Stefan Uroš, the King of all Serbian lands and maritime , I swear to the respected Prince of Dubrovnik, Zlat Andrić, and to all lords of Dubrovnik and the citizens, to the Lord god Almighty and to his pure mother and to the holy and honorable life-giving cross of god and holy gospels and all holy who pleased from time immemorial, that the lands and vineyards that you held until the death of my lord father, that you held them even now, and that which is found planted in vineyards outside the land to be corrected by the court, that whatever the court of my kingdom pronounces be to my kingdom, and whatever pronounces to you, be that to you. The court to judge from Mihiljdan until St. George's Day and the court to judge as in the days of my father. Let these judges say, and judge justly, and if they say to my kingdom, let it stand in the law of my fatherland, and if any guilt is done among the people of my kingdom and among your people, let it be corrected by the law of my kingdom. When your people come, either with baggage or without baggage, no one will harm them. In the cities of my kingdom, to live according to the law, as you lived in the days of my lord the father, and if a man of the kingdom dares to steal from your man, let my judges judge him, if he does not gain in it and they find the culprit whom the judges pronounce, if the court does not pronounce him where justice instructs them to take debt, let the kingdom take me and place him where it is right to place him, and to respect the kingdom as you have honored my lord the father if you continue to honor my kingdom, as you have honored my lord father and if anyone takes refuge in you in the land of my kingdom so as not to pervert anything that is in the land of my kingdom. Your merchants to go to Brskovo and give a tenth of the salt and then to go through my country freely and not be deprived of anything, and to go to the squares of the kingdom of mine to buy and sell, silk uniforms to sell on the land of the kingdom walking freely and to the prince who came from you to bring to the prince wine to drink with him, while you also stand by what you promised to my kingdom, if I want to preserve my kingdom so that God will preserve me for all ages and days. In the summer of August, all this promise of mine was established before the archbishops and before Prince George and the prefect Stefan.

STEFAN UROS WITH THE HELP OF GOD THE KING OF ALL SERBIAN LANDS AND MARITIME.

All the promise of the king were given before Mihajlo Peženić and before Petar Matejko and before Andrej Črević."

Превод Горана Илића:

"Пише краљевство ми, да је на знање свакоме, дало је краљевство милост Дубровчанима да продају вино без воде и мед на цену у Брсково у тргу краљевства ми и ако се ко нађе продавати вино са водом и мед преко ценеда, му се све узме што има а за друге трговце да нема повластица краљевства ми и да им се не ремети док се држе правде у краљевству ми.

СТЕФАН КРАЉ СРПСКИ."

Povelja kralja Dragutina.aac
Size : 1523.464 Kb
Type : aac

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 1281xxxx – Dragutin.

1281

King Stefan Dragutin writes to the Dubrovnik authorities that the earlier five-year peace treaty is to be extended indefinitely and regulates some issues in mutual relations.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 972.

Seal: Traces in the form of a horizontal hole resulting from removal of an impressed wax seal.
Material: Parchment
Dimensions: 155–162 x 247 mm
Condition: Large hole and other damage in lower section, text unaffected.

Српски превод:

"ДАВАЛАЦ ОНОГА ШТО ЈЕ БЛАГО И ИСТОЧНИХ СВАКОМ ДАВАЊУ НЕОСКУДНИ, УСЛИШИЛАЦ СВАКОГА КОЈИ ГА ПРИЗОВЕ ИСТИНОМ, НЕ ХТЕДЕ НИЧИЈУ ПРОПАСТ, НЕГО ЗАПОВЕДИ ДА СЕ СВИ СПАСУ И У РАЗУМ ИСТИНИТИ ДОЂУ, ВЛАЏИЋ ИСТИНИТИ ДОЂУ, ВЛАДОХРИСТИЧКО ИСТИНИТИ ДОЂУ, ВЛАДОХРИСТИЧКО ИСТИНИТИ ДОЂУ, ВЛАЏУРИСТИЧКА ИСТОРИЈА ЈЕ БЛАЖЕН; КО ЈЕ ДАКЛЕ ТАЈ КОЈИ МОЖЕ ДА ИСКАЖЕ СИЛЕ ГОСПОДЊЕ? РАДИ ТАКВОГ СМЕРЕНИЈА ВЛАДИКЕ СВЕ СЕ УДИВЉАВА, ЈЕР НАШЕГ СПАСЕЊА РАДИ БИ ЧОВЕК, СВИХ БОГ ОВАПЛОТИВШИ СЕ У ПРИЧЕСТУ СВОЈУ МАТЕР, И СВОЈИМ БЛАГОВОЉЕЊЕМ ВЕНЧА НАС ДАЈУЋИ НЕОСКУДНО ИСПУЊЕЊЕ СВЕ ДАЈУЋИ НЕОСКУДНО ИСПУЊЕЊЕ СВОЈУ МАТЕ. ВЕЛИЧИНУ ЊЕГОВОГ ЧОВЕКОЉУБЉА РАЗУМЕВШИ, ЈА, ГРЕШНИ СТЕФАН, ВЕЛИКИ КРАЉ, НАМЕСНИ ГОСПОДИН СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ДИОКЛИТИЈЕ И ДАЛМАЦИЈЕ И ТРАВУНИЈЕ И ХУМСКЕ ЗЕМЉЕ, ПАДАЈУЋИ НИЧИЦЕ МОЛИЋЕ ПРЕДМЕТИ, УПОЗНАВАЊЕ, УПОЗНАВАЊЕ, УПОЗОРЕЊЕ, ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ МОЈ ПОКРОВИТЕЉ, ТЕБЕ КАО УТВРЂЕЊЕ И НАДУ ИМАМ И ПРЕД ТЕБЕ КАО МОЛИТЕЉИЋУ СТАВЉАМ ПРЕЧИСТУ ТВОЈУ МАТЕР. МЕНЕ ИЗАБРАВШИ У ДОМУ ОЦА МОГА ДА БУДЕМ НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА ОЦА МОГА И МЕЂУ БРАЋОМ МОЈОМ ВИША МЕ ЈАВИВШИ, МЕНИ ПРЕДАДЕ ДА ПАСЕМ СТАДО ОЦА МОГА С БЛАГОСЛОВОМ ОЧЕВИМ,(1) КОЈИ И ОВАЈ НАУК, РЕКАВШ М.

- СИНЕ, МОЈЕ РЕЧИ УЗМИ НА УМ, МОЈИМ РЕЧИМА ПРИКЛАЊАЈ УХО ТВОЈЕ, САЧУВАЈ ИХ У СВОМЕ СРЦУ(2) И БУДИ ОНАЈ КОЈИ СЕ СВИМ СРЦЕ УЗДА НА БОГА, БЛАГОСЛОВИ БОГА У СВАКО ВРЕМЕ И НЕКА ЈЕ СВОМ СВИМ СВИМ СВИМ БОГА. 3) БЛИЗУ ЈЕ ГОСПОД СВИХ КОЈИ ГА СЕ БОЈЕ И МОЛИТВУ ЊИХОВУ УСЛИШАЋЕ И СПАШЋЕ ИХ.(4) АМИН.

СТОГА И ЈА, РАЗУМЕВШИ БЛАЖЕНИ ЖИВОТ ОЦА МОГА, КАКО У СВЕМУ С ЖУРБОМ ПРИТИЦАШЕ ЗАПОВЕДИМА ГОСПОДЊИМ, И ЗАТО ГА ВЛАДИКА ХРИСТОС БОГ СТРАШНИМ СВИМА КОЈИ ЖИВЕ ОКОЛО ЊЕГОВОЂА ЈАВИ, И МИР У ЊЕГОВОМ РЕПУБЛИКУ, И МИР У ЊЕГОВОМ РЕДУ НЕЋЕ ЛИШИТИ ДОБРА ОНЕ КОЈИ ХОДЕ НЕЗЛОБИВО.“ ТОГА РАДИ И ЈА ПАДАМ ПРЕД ТЕБЕ, ЗНАЈУЋИ ТВОЈЕ ЧОВЕКОЉУБЉЕ И МОЛИМ СЕ ВАПИЈУЋИ ОВАКО ТЕБИ ИСУСЕ ХРИСТЕ:

ОТВОРИ МИ ОЧИ СРДАЧНЕ, ДА РАЗУМЕМ И ТВОРИМ ВОЉУ ТВОЈУ У СВЕ ДАНЕ ЖИВОТА МОГА, „ЈЕР САМ ПРИДОШЛИЦА ЈА”;(5) НЕ ШАКРИЈ ОД МЕНЕ ЗАПОВЕСТИ ТВОЈЕ, НЕГО „ОТКРИ ОЧИ МОЈЕ ДА РАЗУМЕЂУ ЗАКОНА ЧУДЕСА”. РЕЦИ МИ, ГОСПОДЕ, НЕДОКУЧИВОСТИ И ТАЈНЕ ПРЕМУДРОСТИ ТВОЈЕ, НА ТЕБЕ СЕ НАДАМ, БОЖЕ МОЈ, ДА МИ ТИ ПРОСВЕТИШ УМ И СМИСАО СВЕТЛОШЋУ РАЗУМА ТВОГА, ДА ПРЕБИВАМ У СВИМ ЗАПОВЕСТИМА СВИМ СВИМ ЗАПОВЕСТИМА И СВОЈИМ КАКОНОВИО СВЈЕТОМ И ПРОСВЕТОМ СВИМ ЗАПОВЕСТИМА ТВОЈИМ КАКОНОВИО БИО И ПРОСВЕТ. САМ У.

И ТАКО ПРЕБИВАЈУЋИ, АКО И ДРУГЕ ДОБРОДЕТЕЉИ НЕ СТВОРИХ, О МЕНИ ЋЕ СЕ ПОСТАРАТИ БОГ, ЈЕР ГДЕ БЕЈАШЕ МАНАСТИР НЕКОГ СВЕТИТЕЉА СА УСРДНОМ ЖЕЉОМ СВАКУ ПОТРЕБУ ИСПУГОРУНИХ МУ, И ОВОМ МАНАСТИРУ ОСНОВНОГ ПРЕДМЕТА: НА ОВОМ МАНАСТИРУ ОСНОВНОГ ПРЕПОРУЧЕНОГ ПРЕПОРУКА 7. И БАБИНО ПОЉЕ, НА ДРУГОМ ОСТРВУ У КРКРИ ЦРКВУ СВЕТОГА ВИДА, ЈАЊИНУ И С ПОПОВОМ ЛУКОМ И СВЕТОГ СТЕФАНА И СВЕТОГ ГЕОРГИЈА. А ОВО СУ ИМ МЕЂЕ: ЖУЛИЈАН ОД МОРА ДО МОРА И ОД ДРУГЕ СТРАНЕ ОД МОТРУЖНИЦЕ ОД МОРА ДО МОРА; У СТОНУ ЦРКВУ СВ. НИКОЛЕ. ОВО ДА БУДУ МЕТОХИЈЕ СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ МЉЕТСКЕ ЦРКВЕ. И ВИНОГРАДИ КОЈЕ ЈЕ ОПАТ КУПИО ЦРКВЕНИМ ДОБИТКОМ ДА БУДУ ЦРКВИ У РИЈЕЦИ И У ЖРНОВНИЦИ ПРЕД ДУБРОВНИКОМ. ОВИ УВЕК ДА БУДУ ЦРКВИ. И О ОВИМ МЕТОХИЈАМА НИКО ДА СЕ НЕ СТАРА ОСИМ ОПАТА, КОЈИ ЈЕ У ТОМ МЕШТУ, А ДРУГИ НИ ЈЕДАН ЧОВЕК ДА НЕМА БРИГУ НИТИ ВЛАСТ НАД КИМ. КО БУДЕ ВЛАДАР ПОСЛЕ МЕНЕ ИЛИ МОЈЕ ДЕТЕ ИЛИ БЛИЗАК КО ИЛИ НЕКО ДРУГИ, ОВОГА ДА НЕ РАЗОРИ ИЛИ КОМЕ УЧИНИ НЕКО НАСИЉЕ.

АКО ЛИ СЕ КО, ЗАВИШЋУ СОТОНИНОМ ОБУЗЕТ, ДРЖНЕ ДА РАЗОРИ НЕШТО ОД ОНОГА ШТО ПРИНОСИМ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЋИ БЛАГОДЕТЕЛНИЦИ, ТАКАВ ДА БУДЕ ПРОКЛЕТ ОД ГОСПОДА БОГА СВЕДРЖИТЕЉА И ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЋА И ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЋА И ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЋА И КРИВИЧНОГ БОГОРОДИЋА И ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЋИ БЛАГОДЕТЕЛНИЦИ. МЕНЕ ГРЕШНОГ НЕКА МУ БУДЕ АНАТЕМА. ОВОГА РАДИ ПИСАХ И ПОТПИСАХ.

СТЕФАН, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ВЕНЧАНИ КРАЉ И САМОДРЖАЦ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ."

English Translation:

"THE GIVER OF WHAT IS GOOD AND GENEROUS IN EVERY GIVEN GIFT, HEARER OF EVERYONE WHO CALLS HIM FOR THE TRUTH, DOES NOT WANT ANYONE'S DESTRUCTION, BUT ORDERS THAT EVERYONE IS SAVED AND BLESSED; WHO IS THE ONE WHO CAN EXPRESS THE POWERS OF THE LORD? EVERYTHING IS AMAZED, BECAUSE OF SUCH CHANGE OF THE BISHOP, BECAUSE OF OUR SALVATION, MAN WOULD LIKE ALL GOD, INFLAMMATING ALL IN THE COMMUNION OF HIS MOTHER, AND WITH HIS BLESSING OF THE WREATH, GIVING US UNDERSTANDING THE GREATNESS OF HIS HUMANITY, I, SON STEFAN, THE GREAT KING, THE LOCAL LORD OF ALL SERBIAN LANDS AND DUKLJA AND DALMATIA AND TRAVUNIA AND HUM LAND, FALLING INTO ME MY PROTECTOR, I HAVE YOU AS FORTRESS AND HOPE, AND IN FRONT OF YOU AS PRAYER, I PUT YOUR PURE MOTHER. CHOOSING ME IN THE FATHER'S HOME, I CAN BE THE HEIR OF MY FATHER'S THRONE AND AMONG MY BROTHERS, MY HEAD, HAVING CALLED ME, THEY GAVE ME TO GRANT MY FATHER'S HERD WITH THE FATHER'S BLESSING, (1) WHICH:

- SON, TAKE MY WORDS IN MIND, MAKE YOUR EAR WITH MY WORDS, KEEP THEM IN YOUR HEART (2) AND BE THE ONE WHO TRUSTS GOD IN HER HEART, BLESS GOD AT ALL TIMES AND THANK YOU ALL THANK YOU. 3) THE LORD IS CLOSE TO ALL WHO ARE AFRAID OF HIM AND THEIR PRAYER WILL HEAR AND SAVE THEM. (4) AMEN.

THEREFORE, I, UNDERSTANDING THE BLESSED LIFE OF MY FATHER, HOW IN EVERYTHING I CURRENTLY APPROACHED THE LORD'S COMMANDMENTS, AND THAT'S WHY BISHOP CHRIST GOD HAS BEAUTIFUL TO EVERYONE WHO LIVES AROUND HIM THE GOOD WILL NOT DEPRIVE THOSE WHO WALK WITHOUT EVIL. " THAT IS WHY I FALL IN FRONT OF YOU, KNOWING YOUR HUMANITY AND I PRAY, CRYING TO YOU THIS IS JESUS CHRIST:

OPEN MY EYES WITH A HEART, TO UNDERSTAND AND DO YOUR WILL IN ALL THE DAYS OF MY LIFE, "BECAUSE I HAVE COME"; (5) TELL ME, O LORD, YOUR UNEXPECTABLE AND SECRET WISDOM, I HOPE ON YOU, MY GOD, THAT YOU ENLIGHTEN MY MIND AND MEANING WITH THE LIGHT OF YOUR UNDERSTANDING, TO DWELL IN ALL THE COMMANDMENTS OF MY OWN AND YOUR PROPERTY AMIN.

AND SO DWELLING, IF I DIDN'T CREATE OTHER BENEFICIARIES, GOD WILL GET ABOUT ME, BECAUSE WHERE THE MONASTERY OF SOME SAINT WAS WITH THE EASTERN DESIRE OF EVERY NEED I FULFILLED HIM AND BABINA POLJE, ON THE OTHER ISLAND IN KRKRA, THE CHURCH OF SAINT VID, JANJINA AND WITH THE POPE'S PORT OF LUKE AND SAINT STEFAN AND SAINT GEORGE. AND THESE ARE THEIR BORDERS: JULIAN FROM SEA TO SEA AND FROM THE OTHER SIDE FROM MOTRUŽNICA FROM SEA TO SEA; IN STON CHURCH OF ST. NIKOLE. THIS TO BE METOHIJE OF THE HOLY VIRGIN OF THE CHURCH OF MLJET. AND VINEYARDS BUYED BY THE ABBOT WITH CHURCH PROFITS TO BE CHURCHES IN THE RIVER AND IN ŽRNOVNICA IN FRONT OF DUBROVNIK. THESE ALWAYS BE CHURCHES. AND NO ONE SHOULD CARE ABOUT THESE METOHIJA, EXCEPT THE ABBOT, WHO IS IN THAT PLACE, AND THE OTHER ONE DOES NOT HAVE ANY CARE OR AUTHORITY OVER WHOM. WHOEVER IS THE RULER AFTER ME OR MY CHILD OR A CLOSE WHO OR SOMEONE ELSE, DON'T DESTROY THIS OR TO WHOM SOMEONE IS VIOLENCE.

IF WHO, ENVY SATAN'S OBSESSED WITH THE HOLY MOTHER OF GOD, THE THANKS, SUCH AS TO BE DAMNED BY THE LORD OF THE SWEDERS AND THE MOST HOLY MOTHER OF GOD, AND THE FORCES OF THE HOLY OCCASION OF THE HOLY AND THE FAIR, AND FROM MY SINNER, MAKE HIM ANATHEMA. I WROTE AND SIGNED FOR THIS.

STEFAN, BY THE GRACE OF GOD, THE FIRST CROWNED KING AND AUTHOCRAT OF ALL SERBIAN AND SEA COAST LANDS."

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 1283xxxx cca – Milutin.

circa 1283

King Stefan Uroš Milutin confirms freedom of trade to Dubrovnik merchants, especially those who take their goods to markets other than Brskovo.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 970.

Sigillant: King Stefan Uroš Milutin
Seal: Pendant wax seal of natural color on a red chord running through two holes.King Stefan Uroš Milutin
Material: Parchment
Dimensions: 158–165 x 195–200 mm

Превод Горана Илића:

"Дајем на молбу свакому и милошћу краљевства ми трговцима Дубровачким дајем да ходе по земљи краљевства ми слободно и нико да им не спакости ништа. И ако ко од њих оде у Брсково да им нико њихов не брани трговати. Ако ли се неко дрзне и с пакости им што да плати казну пет стотина перпера краљевству ми.

СТЕФАН УРОШ КРАЉ СРПСКИ."

Povelja kralja Stefana Urosa II Milutina.aac
Size : 1233.857 Kb
Type : aac

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 1282xxxx – Milutin.

1282

King Stefan Uroš Milutin confirms to the citizens of Dubrovnik rights and obligations established by his brother and predecessor (Stefan Dragutin).

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 978.

Sigillant: King Stefan Uroš Milutin
Seal: Pendant wax seal of natural color, cracked, on a red chord running through three holes.King Stefan Uroš Milutin
Material: Parchment
Dimensions: 108–112 x 225–232 mm

Charter of king Stefan Uros II Milutin 15th March 1306, Kotor

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Изрeднои ѡ прѣсвeтѣи прѣчистѣи и прѣблагословлeнѣи владычици нашeи госпожи и Богородитeлници присно дѣвѣи Мариї. |2| Тѣмжe и мы грѣшныи и оумилeнии раби твои, кою ти похвалоу принeсeмь прѣчистаιа, что жe ли нарeчe|3|мь тe ѡбрадован`наιа, или кыми похвалами вьсхвалимь твоѥ прѣнeпороч`ноѥ дѣвьство прѣчистаιа Богородицe |4| дѣво Мариѥ? Нь ѡбачe архангeловоу гласоу подобeштe сe и мы грѣш`ныи нeдостоиными оуст`нами вьпиѥмь тии: |5|"Радоуи сe, радоуи сe ѡбрадован`наιа, Господь с тобою"a). И тобою сьмирιшe сe нeбeснаιа сь зeмльными, и родь чловѣчьскы тобою избавлe|6|нь бысть прьвыѥ клѥтвы Адамовы. Адамь жe и Ѥуга ликьствоуѥта ѡ рождьствѣ твоѥмь, вьсприѥм`ша прьвоу|7|ю добротоу южe прѣстоуплѥниѥмь погоубиста. Ангeломь славо и пророкомь сьбытиѥ, апостоломь похвало, моучeникомь |8| вѣньць, царeмь дрьжаво, грѣшникомь прибѣжиштe. Тѣмжe и азь рабь твои Стeфань Оурошь, самодрьжа|9|в`ныи краль срьбьски и помор`скы, по милости твоѥи и по милости рожьдшаго сe ис тeбe бeсѣмeнe, сльнца истин`на|10|го Христа Бога нашeго, припадаю кь прѣчистима ногама твоима милости просe и проштeниѥ грѣхомь моимь, ιако да по|11|милоуѥши и застоупиши мeнe грѣш`наго раба твоѥго и сь рабомь твоимь а сь сыномь моимь Стeфаномь |12| и ѡт всѣхь врагь нашихь видимыхь и нeвидимыхь [оу всѣи] ѡбласти нашeи што ми си ты дала чистаιа и сь сыномь ти Бого|13|мь нашимь.
Даю таланьть свeтомоу храмоу твоѥмоу ѥжe ѥсть оу Рьтьчка, Свeтои Богородици Рьтьч`скои: Доубоицоу |14|, З`боурина и Братошь и Топлишь, Шаптино, и Спилани и сь мeгами. А сe мeгe ѡт Ластьвe како тeчe стоудьн|15|ць Мостьць оу Ластовьско блато горѣ ѡт Мостьца оузбрьдо по вѣн`цоу, а ѡд вѣн`ца оу Шаптинскоу скалоу, |16| ѡт Шаптиньскe оулицe оу Соухии потокь, ѡт Соухога потока оу прѣсѣкоу, ѡт прѣсѣкe оу градиштe, и ѡд Дѣ|17|вина врьха ѡд Цпича оу Кальць, оу Плишь на Топлишeмь оу брьдо Свиништeх, оу Малоу Ѡстрьвицоу, оу Зeлeникоу |18| како глeда оу морe, како ѥ ѡбладала госпогιа ми мати кралица Ѥлeна, и ѡна ѥ дала и записала. То потврьди кралe|19|вьство ми и записа, да ѥ на пиштоу стар`цeмь и на ѡдeждоу слѣпимь и хромымь и братии и да ѥ този свобод`но ѡдь |20| всѣхь работь господьствоуюштихь вeликыхь и малихь и ѡт сил`ныхь оу ѡбласти кралѥвства ми, да нe поврѣдить што сe тоу |21| имeноуѥть црьковно.
И кога Богь изволи быти по мнѣ на столѣ кралѥвства ми, или сынь кралѥвства ми или ѡд рода кралѥвства ми, |22| сeго писан`наго малаго мною да нe разорить, нь да потврьдить. Или кто ѡд силныхь или ѡд владоуштихь, кто ли и |23| дрьзнeть и мало што ѡд сихь разорити, того Богь да разорить гнѣвомь своимь и да ѥ причeстныкь Июдѣ прѣ|24|датeлю и кь тѣмь рeкшимь: "Крьвь ѥго на нась и на чeдѣхь нашихь"b) и да ѥ проклeть ѡт Господа Бога всeдржитeлιа |25| и ѡд силѥ чьстьнаго и животворeштаго крьста и ѡд всѣхь свeтыхь оугождьших Богоу ѡт вѣка и да моу соупр`ница боу|26|дe Мати Божиιа прѣд страшнимь соудиѡмь ѥгда придeть вь славѣ соудити живымь и мрьтвимь и ѡд мeнe |27| грѣшнаго кралιа Оуроша да ѥ проклѥть. А таковыи кои имe пакостити томоу мѣстоу што записа кралѥ|28|вство ми или оу пашиштихь, или оу тeговиштихь, или имe кои соудь двизати на црьковь оу тои зeмли, да плати |29| кралѥвьствоу тисоукю пeр`пeрь.
И тоу милость створи кралѥвство ми домоу свeтыѥ Богородицe рeтьч`скыѥ кьди придe |30| оу Которь градь. И тоу бишe сь кралѥвствомь ми властeлѥ: арьхиѥпископь барьски Маринь и казньць Мирославь и ѥ|31|пископь хльмьскы Иѡань и ѥпископь зeтьскы Михаиль и чeлникь Бранко дѣдь Мирославь, жоупань Вла|32|диславь, [ѥ]пископь котор`скы Доумунιа и два свѣдока Драго и Павьль. Сeго ради писа и подьписа кралѥвьство ми |33| вь свѣдѣниѥ в`сакомоу и сиѥ писа Пeтриць диιакь мѣсeца мар`та :eι:.
СТEФАНЬ ѠУРѠШЬ, КРАЛЬ ВСѢХЬ СРЪБСКИХЬ ЗEМЛЬ И МОРЬСКЫХЪ”

15. März 1306, Kotor (Cattaro).
König Stefan Uros II Milutin (1282-1321) bestätigt der Abtei St. Maria von Ratac (adriatisches Küstenland, westlich von Bar) alle ihr von seiner Mutter Königin Helene d’Anjou erteilten Besitzungen im benachbarten Küstengebiet.

Current repository:
Archivio di Stato Venezia Miscellanea atti diplomatici e privati (Fach 10 Nr. 344).

hängendes Wachssiegel. Kurze Beschreibung: S. Marjanović-Dusanic, s. unten, 22.Material: Pergament.
Dimensions: 542 x 400 mm; 34 Textzeilen.
Condition: Sehr guter Zustand.

Es bestehen noch ein vom Original leicht abweichendes Exemplar mit dem Datum 15.03.1310 und dem kaiserlichen Titel in der Unterschrift (Ed. S. Marjanovic-Dusanic, s. unten, 18-19), aufbewahrt in der Abschrift von 1863, und dessen italienische Übersetzung (Ed. S. Ljubic, Rukoviet jugoslavenskih listina, Starine JAZU 10, 1878, 1-2).

Source Fulltext: S. Marjanović-Dusanic, Povelja kralja Milutina opatiji Sv. Marije Ratacke, SSA 1 (2002) 14-16. [kyr]

Original dating clause: am 15. Tag des Monats März.
Editions:
* F. Miklosich, Monumenta Serbica, 67-69; V. Makusev, Prilozi k srpskoj istoriji XIV i XV veka, Glasnik SUD 22 (1871) 164-167 [kyr]; Codex diplomaticus 8 (1910) 97-99 (nach Miklosich); S. Novakovic, Zakonski spomenici, 603-606 (unvollständig); B. Sekularac, Dukljansko-zetske povelje, Titograd (Podgorica) 1987, 132-137 (nach Novaković) [kyr]; S. Marjanovic-Dusanic, s. unten.
Facsimile:
* [vom SSA 1 übernommen]
Secondary Literature:
* G. Cremosnik, Originalni dokumenti juzno-slovenskih vladara u Mletackom arhivu, Spomenik SKA 93 (1940) 124-125 [kyr]; M. Spremic, Ratacka opatija kod Bara, Zbornik FF 8-1 (1964) 192-194 [kyr]; V. Mosin, Povelje kralja Milutina – diplomaticka analiza, IC 18 (1971) 63 [kyr]; S. Marjanovic-Dusanic, s. unten, 13-29.

Comment:
Mehrere Merkmale, wie die Sanctio temporalis mit dem festgelegten Geldbetrag (1000 Perper), die Corroboratio, die Angabe des Ausstellungsorts, die Liste der Zeugen, weisen auf einen starken Einfluß von westlichen Kanzleien hin. Die offene Frage des Ausstellungsjahres wurde endgültig bei S. Marjanovic-Dusanic, s. unten, 24-25. gelöst. Zu betonen ist die Erwähnung Stefans, des Sohns von Milutin, in der Expositio, womit der König ihn zum ersten Mal in einer Urkunde als seinen Thronnachfolger mittelbar bezeichnet.

Language: Altserbisch.

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 1240xxxx cca – Vladislav

circa 1240

King Stefan Vladislav releases the citizens of Dubrovnik from the obligation of paying the mogoriš (tax on vineyards) for possessions in Žrnovnica.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 982.

Sigillant: King Stefan Vladislav
Seal: Pendant wax seal of natural color on a red chord running through three holes.King Stefan Vladislav
Material: Parchment
Dimensions: 171–185 x 220 mm

Превод Горана Илића:

Ја Стефан Владислав, милошћу Божјом краљ српски дајем сву милост пријатељима својим властели Дубровачкоj и свим већницима градским и праштам им што су давали од Жрновнице, и никаквим крајем да им се ово не прекрши ни од мојег брата ни од рођака мојих док год стоје са мном у закону који имам са њима. Ко ли све ово прекрши, да је проклет од Бога и од свих светих.

CTЕФАН ВЛАДИСЛАВ С ПОМОЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СРПСКИ

Povelja kralja Vladislava II.aac
Size : 1434.562 Kb
Type : aac

Charter of king Vladislav II 25th October 1323

Full text in Latin language:

"Die XXV novembris MCCCXXIII Indictione sexta
Laurençus de Bubagna, advocatus Clime eta) fratrum suorum, filiorum condam Junii |2| de Dersa de Raugio, presentavit nobili et potenti viro domino Lodoyco Mauroceno, |3| honorabili comiti Raugii, et suo Minori Consilio, in cancellaria communis more sollito con|4|gregato, infrascriptas licteras seu privilegium vel povelliam domini regis Vladisclaui sigillatas sigillo cere albe, |5| in quo sigillo erat ymago unius teste cum capello super capud, in quo erant scol|6|pite in ligua(!) sclavonessca infrascripte lictere, videlicet: Stephanus a Dio fidele eservo(!). |7| Quas quidem licteras, privilegium seu apoveliam idem dominus comes cum dicto suo |8| Minori Consilio, ad futuram rei memoriam et cautelam dicti Clime et fratrum, |9| fecerunt registrari per me, Pone, juratum cancellarium communis. Cuius lictere, privilegii |10| seu povilie tenor talis est:|11| Lo reame al parente de reame conte de Raugia Lodoyco Mauroceno, a judici e con|12|silier ed a tucto lo commune de Raugia. La mia scriptura Dio dia a vuj trovar sani e lo |13| reame per la gracia di Dio sano è. Devi a saver a vuj, cari mei amici, sicome |14| io v ave scripto chom dobie mandar Clime de Dersa ad cio che mi si debia di|15|riçar. Unde io, sicome filio del mio padre, miser lo re padre de reame, |16| lo sancto ch а requiab) re Stepano, vedendo la sua sancta vita e la sua ragione, pensai |17| ad cio che no possa aver pecato l anima de reame, e trovaj per le scripture e per le |18| ragioni de reame sicome Clime tuto cridiçato e suoi fratelli a reame e plu |19| nesuno debito non è debitor de nesuno debito di che potesse o potesseno |20| pensar nesuno homo di carne. Unde dal die dancuoj in fine ala mia vita |21| e in fine ala vita de mei filioli o volè mei parenti e perpetualmente infinitamente |22| infine la fine del mondo, ch io ne mei filioli ne mei parenti che non a|23|bian che fare de nesuna cosa e di nesuno debito ne per lo dicto Clime ne |24| per li suoj fratelli, ch elli mi sono dricti e neiente debitori. Ançi da lo reame |25| l anima e la fede de reame che debiano venire Clime e li suoj fratelli per |26| la terra e per li mercati de reame sança alcuno inpacio e che a lor no sia |27| data alcuna cagione. E se domanda Clime e vuol e li suoi fratelli che questa |28| lectera se debia rigistrar in cancellaria de Raugia, e vuj la rigistrate. E se vuole an|29|cora Clime e li suoi fratelli magiormente fermeça, e vuj lo dite al vostro notario |30| della citade ch elli debia scriver e fermar sicome vuj save, che mo e perpetual|31|mentre(!) no li sia facto alcuna question del tempo passato infine a cuoi. E questa |32| scriptura si fe lo reame nella carnacione de Jehu(!) Christo, nostro Signor, millesimo trecentesimo |33| vigesimo tercio, de mense octubriо XXV die, sexta indictione. E questa scriptura scripsse lo |34| diacono Perchel. E di ço son guarеnti lo jupan Rodosclauo(!), lo jupan Voichna et [lo]c) |35| protobistial Jurech, sevast Junac de Manolo, conte Mençe et Marino de Pro[danello] |36| et Sime de Marcus et Nichola de Naugne. E questa scriptura fermai ind) Cer[...] |37| nella corte de reame.e) Servo de Christo signor Vladisclauo.

25. Oktober 1323, Ein Königshof, dessen Name unleserlich ist.
Vladislav II, König in den nördlichen Gebieten (1316; 1321-23/24), teilt den Behörden von Dubrovnik mit, dass ihm der Dubrovniker Händler Klime Drzic und dessen Brüder alle Schulden abgezahlt haben und dass sie in seinem Land weiter Geschäfte machen dürfen.

Current repository:
Das serbische Original ging verloren. Erhalten geblieben ist dessen italienische Übersetzung mit einer lateinischen Einführungsnotiz, die ins Dubrovniker Kanzleibuch für das Jahr 1323 eingetragen worden war. Sie wird in DAD, Diversa Cancellariae 7, fol. 46 aufbewahrt.

Das Siegel ging mit dem Originalbrief verloren. Es wurde vom Schreiber bzw. Übersetzer in seiner Einführungsnotiz beschrieben.

Source Fulltext: N. Porcic, Pismo kralja Vladislava II knezu i opstini dubrovackoj, SSA 1 (2002) 33-35. [kyr]

Original dating clause: Carnacione Jehu(!) Christo, nostro Signor, millesimo trecentesimo vigesimo tercio, de mense octubrio XXV die, sexta indictione
Editions:
* M. Pucic, Spomenici srbski II, 3-4; CD 9 (1911) 146-147; N. Porcic, s. unten.
Facsimile:
* ASANU, Bestände von Dubrovnik, Rolle 2/II.
Secondary Literature:
* K. Jirecek, Spomenici srpski, Spomenik SKA 11 (1892) 99 [kyr]; N. Porcic, s. unten, 31-54.

Language: Altitalienisch.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13211227 – Stefan Dečanski,

27 December 1321, Dugo polje (unknown)

King Stefan Dečanski confirms to the citizens of Dubrovnik privileges given to them by king Milutin, especially release from debt imprisonment and the right to hearing by a mixed court.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 968.

Seal: Red chord running through two cuts.
Material: Parchment
Dimensions: 185 x 320–325 mm
Original dating clause: When the envoys Grubeša and Nikola came on Saint Stephen’s day to Dugo polje.

Превод Горана Илића:

Даје се на знање свакоме, да створи милост краљевство ми грађанима и кнезу и свим већницима града Дубровачкога и трговцима који ходе свуда по земљи краљевства ми, кад долази Грубеша и Никола поклисар на Стефан дан на Дуго Поље и сву милост им да господин краљ, да су у закону што им је дао светопочивши ми господин отац, да им не удаве у ком год дугу, већ судом да се ишту, ако је један Србин а други Дубровчанин. Ако се грде са Сасином или ако се спори један Сасин са Дубровчанином, пред тим и да им се суди. Ко ли прекрши писаније краљевства ми да прими гнев и наказаније од краљевства ми, и да плати краљевству ми сто перпера и да је крив у томе.

СТЕФАН УРОШ МИЛОШЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ.

Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog.aac
Size : 2403.058 Kb
Type : aac

English translation:

It is given to the knowledge of all, to create the grace of my kingdom to the citizens and the prince and all the greats of the city of Dubrovnik and tradesman who walk everywhere in the land of my kingdom, when Grubeša and Nikola come on Stefan Day on Dugo Polje, and all mercy gives them sir king, and in the law that gave them sir father, not to drown them in any debt, but to seek justice in court, if one is a Serb and the other a citizen of Dubrovnik. If it’s argument with Sasin or if one Sasin argues with a citizen of Dubrovnik, in front of him he should be tried. Whoever violates the writing of my kingdom is to receive wrath and punishment from my kingdom and to pay my kingdom a hundred perpers and be guilty of it.

STEFAN UROS WITH GODS MERCY KING OF ALL SERBIAN LANDS AND MARITIME.

Charter of king Stefan Uros III Decanski 1322-1330

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

"+ К тебѣ, иѥрарьхо и чюдотворьче Христовь Николаѥ, припадаю моле се, помилованьныи твоиимь скорыимь застоуплениѥмь и Бога моѥго помиловавьша ме и изведьша ме из гльбыны рова прѣисподьнιаго, заточена ме бываша родителемь кралевьства ми, не волѥю ни хотѣниѥмь ѥго, нь завистию злыихь и пронорьлывыихь люди, нь тыи застоупивь и помиловавь ме и дарова ми столь ѡтьчьства моѥго.
Того ради видѣвь кралевьство ми храмь твои ѥже оу Вранинѣ и приложениѥ кралевьства ми, ѥже приложихь кьда господовахь Зетою, неразорено и неповрѣжденьно родителемь кралевьства ми, нь паче оутврьждено, и кралевьство ми приложии и ѡште потврьдыи сь всакиимь оутврьждениѥмь, ѥже записахь оу господьствѣ си, кьда не бѣхь кралемь, те все правине и метохыѥ да има Светыи Никола сь всѣми правинами, ιакоже лѣпо и подобьно светыимь и божьствьныимь црьквамь своѥ правине и метохы дрьжати. И видѣ кралевьство ми правовѣрьноѥ поработаниѥ властелина кралевьства ми, казьньца Дьмнтра, и видѣхь желаниѥ ѥгово [иѥра]рхы, иѥрею и чюдотворьцоу [ско]ромоу вь помоштехь Николѣ враниньскомоу, идѣже и гробь оустрои прѣставлению своѥмоу, и испроси оу кралевьства ми село своѥ Брьчеле приложити Светомоу Николѣ сь всѣми мегιами и сь всѣми правинами села тога, ιако до живота свога тѣмьзи селомь да се храныи казньць Дьмитрь и ѥгова жена, а по животѣ ѥговѣ да ѥсть црькви сь всакиимь оутврьждениѥмь. И ако [се] ѥгова жена ѡмоужии по ѥговѣ смрьти, да не метеха сь ѡнѣмьзи селомь. Ако ли се не ѡмоужи, да има храноу ѡть црькве, а црьквы Светаго Николи да дрьжи село Брьчали […] вьсѣми инѣми людьми села тога, сь всѣми правинами ιако […] ине метохыѥ […] законь и […] тоужде свободоу ιакоже и прѣж[де … села] и метохиѥ, ιако семоу биты тврьдоу и неиоколѣбимоу.
Кто ли се ѡбрѣте сиιа потворивь господьствоуѥи, или сынь кралевьства ми и соуродьникь кралевьства ми, или кога Богь изволии бы[ти] господьствоуюштаа, да моу ѥ соупрьникь Богь и прѣсвета Богародица, и чьстьныи крьсть да моу нѣ помоштьн[икь] вь си вѣкь и вь прид[оушт]ии и светыи Никола да моу ѥ соупьрьникь на вьторомь пришьстыи. А ѡдь властель великыхь и малихь [кто] се ѡбрѣте испакостивь что любо до[моу] Светаго Николи, да прииме гнѣвь и наказаниѥ ѡть кралевьствоуюштаа[го и] да платыи кралю :т: перьперьь. Сего ради подьписоую вь свѣдѣниѥ всѣмь.
+ Стефань Оурѡшь краль. +"

1322-1330, Ausstellungsort unbekannt.
König Stefan Uros III. Decanski (1321-31) erlaubt dem Feudalherrn Dmitar, dessen Dorf Brceli dem Kloster St. Nikolaus auf der Insel Vranjina am Scuttarisee als donatio post mortem zu schenken.

Current repository:
Das Museum der Stadt Cetinje, Montenegro (Cetinjski muzej), Nr. 1.

Siegel verloren gegangen.Material: Pergament.
Dimensions: Unbekannt.
Condition: Das Dokument im Ganzen durch Verwesung stark beschädigt.

Späte Abschrift, mittlerweile verloren gegangen, bekannt nur nach einem breiteren Auszug aus dem 19. Jh (P. Rovinski, Cernogorija v eja proslom i nastojascem I, Sankt Peterburg 1888, 437-438 - Russisch; übers.: Crna Gora u proslosti i sadasnjosti I, Cetinje - Sremski Karlovci 1993, 326-327 - kyr).

Source Fulltext: F. Miklosich, Monumenta Serbica, 112-113, Nr. 93.

Original dating clause: Keine Datumangabe vorhanden. Während die Urkunde in der älteren Literatur ohne besondere Argumentierung "um 1326" datiert wird, entscheidet sich die neuere Forschung für die breitere Zeitspanne 1322-30 (s. unten Bubalo).
Editions:
* F. Miklosich, Monumenta Serbica, 112-113, Nr. 93; P. Rovinski, Cernogorija II/1, Sankt Peterburg 1897, 37 - Russisch (übers.: Crna Gora II, 45-46 - kyr); S. Novakovic, Primeri knjizevnosti i jezika staroga i srpsko-slovenskoga, Beograd 1904 (3. Aufl.), 415-417 (nach Miklosich) [kyr]; S. Novakovic, Zakonski spomenici, 581-582 (unvollständig; nach Miklosich).
Secondary Literature:
* N. Ducic, Vranjina u Zeti i krisovulje na Cetinju, Glasnik SUD 27 (1870) 188, Nr. 5 - kyr (Nachdr.: Knjizevni radovi I, 153-154, Beograd 1891 - kyr); B. Sekularac, Vranjinske povelje (XIII-XIV vijek), Titograd (Podgorica) 1984, 59-62 [kyr]; Dj. Bubalo, Srednjovekovni arhiv manastira Vranjine (prilog rekonstrukciji), SSA 5 (2006) 260-261.

Language: Altserbisch.

Charter of Serbian king Stefan Uros the Third Decanski Nemanjic 1321-1331

About half way through he wrote in medieval Serbian language: “… госпо[д]инь] всe срь[бьски]ѥ зeмлѥ и пом[орьс]кы[ѥ] С[т]ѣф[ань Оур]ошь краль, сынь вeликаго господина крала Стѣфана Оуроша, · г · Оурошь …” (“… ГОСПОДИН СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ СТЕФАН УРОШ КРАЉ, СИН ВЕЛИКОГ ГОСПОДИНА КРАЉА СТЕФАНА УРОША, ТРЕЋИ УРОШ …” - “… LORD OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND STEFAN UROS THE KING, SON OF THE GREAT LORD THE KING STEFAN UROS, THIRD UROS …”).

His signature reads: “+ СТEФАНЬ ОУРѠШЬ ПО МИЛОСТИ БОЖИEИ КРАЛЬ · Г · САМОДРЬЖЬЦЬ И ВСѢХЬ СРЬБСКЫХЬ ЗЗEМЛЬ(!) И И(!) ПОМОРЬСКЫХЬ (СТЕФАН УРОШ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ КРАЉ ТРЕЋИ САМОДРЖАЦ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ - STEFAN UROS BY THE GRACE OF GOD THE THIRD KING OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND).

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Понѥжe оу[бо м]нози начeшe чинити повѣсти ѡ извѣстованыхь вь нась |2| вeштeхьa), словeси оутврьждeниѥ, [и]зволи сe и [м]нѣ по[сл]ѣдьствова|3|ти рeчeнномоу, вьпльшт[ь]шаго сe ѡт Т[р]о[и]цe ѥдиного Iсоус Христа сына Божиıа |4| и ѡт прѣчистыѥ Богородицe присьнодѣвы Мариѥ, нeизрeчeнно рождьша сe на спасeниѥ нашe и сво|5|имь изволeниѥмь створии [вса ıажe вь]схо[тe], п[а]чe жe всeѥ твари [в]идимиѥ и |6| нeвидимыѥ вьзлюбыи своимь чловѣколюбиѥмь родь чловѣчь. Вь ѥ[ди]нь [сe са]мь сии |7| по соуштьствоу ѡбоѥ бысть вькоупѣ Богь и чловѣкь ходe жe по зeмлы пльтию, |8| сыи вь ıадрѣхь Ѡтьца сь Свeтымь Доухомь сьпрѣстольствоуѥ соуштаıа вь ми|9|рѣ вьзлюбль до кон`ца вьзлюбиıа. И призвавь своѥ оучeники рeчe кь нимь: "Ко|10|го мe глаголють чловѣци быти?" Избраньни [жe и] прьвоначeлныи врьховньıи апостоломь |11| Пeтрь рeчe: "Ты ѥси Христось сынь Бога жив[аг]о".b) Па[ки] жe тыи рeчe: "Ѡтчe, хоштоу да идѣ|12|жe ѥсьмь азь, тоу и тии да боудоуть сь мною да [в]ыдeть славоу южe даль ѥси |13| мнѣ и тыи да имоуть ю ѡт сложeниıа мироу. Нe ѡ тѣхь ѥд[ин]ѣхь молю, |14| нь и ѡ тѣхь [всѣ]хь вѣроуюштыхь с[ло]вeсe[мь] ихь вь мe д[а] боудоуть и т[ы]и сь мь|15|ною"c). Павлови жe рeчe: "Иди вь ѥзы[ки] и р[ас]точeныѥ [с]ь[бeри вь] ѥдино"d). И всѣ|16|хь ихьжe вьз[любыи] ѡбою на д[e]сeт[e], рeчe и[м]ь: "[В]ыи дроузи мои ѥстe и брати|17|[ıа]e) и ѥгда прид[e]ть Сынь чловѣчьскыи [с]оуд[и]ти всѣи вьсeлeнѣи, сѣдeтe и выи |18| на д[во]ю на дeсeтe прѣстолоу соуд[eшт]e ѡ[б]ѣма на дeсeтe колѣнома израилe|19|вома"f). [И п]ак[и] рeчe: "Л[юб]eи [мe], вьзлюблeнь боудeть Ѡтьц[eмь м]о[имь]"g). Мы жe |20| зeмльн[и с]оушт[e] ѡблож[eни пль]тьскою тл[ьст]ото[ю нѥгд]ѣ [нeкли вь]звeдь|21|шe доушeв[нѣи и ср]д[чнѣи] ѡ[чи к] тeбѣ Христ[e и]з г[л]оу[бини] д[оушeвниѥ] вьпиѥмь, |22| т[ьшти]мь бо сe вьзлюбити тe, ıакожe самь рeчe пачe своѥ доушeh). Видѣх[о]м`(?) |23| бо [на] любeштиихь тe знамeниѥ благодѣти твоѥѥ, стѣнeвe бо ихь бѣ[сних] |24| ѡтг[на]шe свeтыѥ жe мошти ихь муро изливають притѣкаюштиимь |25| сь вѣр[ою к] ныимь на исцѣлeниѥ. Имьжe кто бышe начeльн[ици нь] |26| в[ыи свeтыи [а]постоли.
К вам жe и азь вь полоучьшихь ч[eс]ти избр[аньнихь] |27| благ[одѣти] С[вeтаго Доу]ха рeкоу ж[e господина мо]ѥго [свeтаго Сим]eѡна вамь р[e]т[ника], |28| с[мѣрeни по мило]с[т]и твоѥи [владико мо]и Христ[e всeдрь]жавны[и госпо[д]инь] всe срь[бьски]ѥ |29| зeмлѥ и пом[орьс]кы[ѥ] С[т]ѣф[ань Оур]ошь краль, сынь вeликаго господина крала |30| Стѣфана Оуроша, · г · Оурошь, вама сe молоу врьховнима апостолома |31| Пeтьроу и Павлоу, ѡбласть приѥмьша ѡть Бога прѣблажeнаıа вeзати и ра|32|здрѣшати грѣхи, златоплeтeна стлпа дво на дeсeтнѣ свѣтилѣ, |33| самовидци страшьнихь таинь Христовихь подрьжeштe нeбо и зeмлоу, и поми|34|лоуита мe ви бо ѥстe градь и покровь сь вѣрою прибѣгаюштe кь вамь, по|35|милоуита мe извeдша мe и(!) рова прѣисподна и заточeна мe бивьша |36| родитeлeмь моимь завистию злихь пронорьливихь чловѣкь. И паки прѣ|37|клонивь колѣнѣ доушeвнѣ и срьдчнѣ вама сe миль дѣю, примѣта ми |38| поклонeниѥ колѣноу и роукоу вьздѣн[иѥ], вьньмѣта ми риданиѥ срьдчьно |39| ѥжe ѡ грѣсѣхь нeкли бихь ваю ра[ди] милосрьдиѥмь нe имѣти ниѥ|40|диноѥ скврьни ни враки(!) грѣховьниѥ на сeбѣ.
Сповѣдѣ ми ѥписпоупь хльм`|41|ски Стѣфань ıако ѥписпоупиѣ ѥгова запоустѣла, ни врьховинe нe има ни |42| бири н(!) ѥдинаго доходька нe има ниѡтькоудeрe, да и ıа видeхь ѡбништаниѥ и за|43|поустѣниѥ црькьвь Свeтихь апостоль да приложихь Свeтимь апостоломь црькьвь |44| Свeтаго Николоу на Сиротинѣ и сь всѣми сeли и сь лоудми и засeлиıами и сь мe|45|гами и сь влахи и планинами како ѥ ѡть прѣднихь свeтихь господь било, црькьвь Госпождиноу |46| оу Бистрици сь вьсѣми сeли и сь лоудьми [и] засeлиıами и с мeгами, црькьвь Госпождиноу |47| оу Коутьньскои Свeтоу Богородицоу сeли и сь лоудьми и сь всѣми мeдами иь(!) всѣми мe|48|дами и сь влахи, пр[ил]ожи кралeвьство ми вeсe да соу вь ѥдиньство подь писпоу|49|пию ѥрe ѥписпоупь хльмьски нe има помeна доуховнаго ни кроуга ни бири.
|50| Да аштe ли тко вьсхоштeть разорити и ѡтнeти ѡ горe томоу, ко(!) ѡть таковаго Богь милость |51| свою, вь страшьни и трeпeтни дьнь соу[д]а вьмѣсто помошти и застоуплeн|52|иıа соупьрьника хоштeть имати свeтаıа врьховна апостола Пeтра и Павла |53| и дe(!) проклeть и завeзань ѡть Господа Бога всeдрьжитeла и ѡт прѣчистиѥ Богородицe прис|54|нодѣви Мариѥ, чьстна го(!) и животворeштаго крьста Господна и ѡт свeтихь апостоль :вı:|55|настe и ѡ[т]ь свeтихь богоноснихь ѡтьць :тиı: ѥж[e вь Ни]к[eи] и да ѥ причтeнь |56| сь Иоудою прѣдатeлeмь и сь разбои[н]икомь похоулившим Спаса и ѡт бого|57|дарована намь вѣньца да ѥсть проклeть. Сeго ради писавь и подьписахь |58| вь свѣдѣниѥ всѣмь. Аминь.
|59| + СТEФАНЬ ОУРѠШЬ ПО МИЛОСТИ БОЖИEИ КРАЛЬ · Г · САМОДРЬЖЬЦЬ И ВСѢХЬ СРЬБСКЫХЬ ЗЗEМЛЬ(!) И |60| И(!) ПОМОРЬСКЫХЬ”

September 1324 - August 1331, Ausstellungsort unbekannt.
König Stefan Uros III. Decanski (1321-31), auf Bitte Stefans, des Bischofs von Hum, beschenkt seinen Sitz, das Kloster St. Peter und Paul, mit drei Kirchen im Limtal.

Current repository: Monastery Hilandar, Greece
AHS, Хил. 12 (zweite Signatur A 1/3).

Siegel verloren gegangen.Material: Pergament. Zwei ursprünglich zusammengeklebte Stücke, nachher mit dem Strick festgebunden.
Dimensions: 639-642 х 285-307 mm
Condition: Manche Urkundenteile, insb. die obere Hälfte (rund 30 Zeilen), wegen Nässeschäden schwer leserlich.

Source Fulltext: V. Trijic, Povelja kralja Stefana Decanskog manastiru Svetih apostola Petra i Pavla na Limu, SSA 5 (2006) 53-56. [kyr]

Original dating clause: Keine Datumangabe vorhanden. Als tpq wird die Erhebung des Petenten Stefan zum Bischof von Hum angenommen.

Editions:
* S. Novakovic, Zakonski spomenici, 598 (Auszug); V. Trijic, s. unten.

Facsimile:
* AS (Film); ASANU, 8876г-32 und 7903а-14; NBS, Ф 2747.

Secondary Literature:
* D. Sindik, Srpska akta, 26-27; V. Trijic, s. unten, 51-64.

Comment
Als Vorlage gilt ohne Zweifel die Urkunde des Königs Milutin dem gleichen Empfänger (ausgestellt 1317-21, Ed. V. Trijic, Povelja kralja Stefana Urosa II Milutina manastiru Svetih apostola na Limu, SSA 4, Beograd 2005, 5-7), deren Text der Rekonstruktionen mehrerer beschädigten Stellen zugrunde liegt. Da diese im vorliegenden Dokument doch gar nicht erwähnt wird, dürfte seine laut anderen Merkmalen unproblematische Tradition nicht vorbehaltlos angenommen werden. Die mit den beiden Vorurkunden (König Uros I., um 1253-64, Ed. B. Korablev, Chilandar II, 377-383; Milutin, s. oben) gemeinsamen Formularelemente mit eigenartigen Invocatio symbolica sowie die Ähnlichkeit der Unterschrift des ersten und des dritten Dokuments weisen auch bei den Letzten auf die Empfängerausfertigung hin.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Lk 1,1.3-4. b) Mt 16,13.16 (vgl. Mk 8,27.29; Lk 9,18.20; Joh 6,69). c) Joh 17,24.20. d) Apg 22,21. e) Joh 15,14. f) Mt 19,28. g) Joh 14,21. h) Lk 10,27 (vgl. Mt 22,37; Dtn 6,5).

Charter of Serbian king Stefan Uros the Third Decanski Nemanjic from 8th February 1327 written in Serbian Cyrillic script to the Serbian orthodox monastery Hilandar in Greece.

In the 6th line king says: “Азь Стeфань краль всѣхь срьб`скыхь зeмль и помор`скыхь …” (“ЈА СТЕФАН КРАЉ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ”).
English translation: “I STEFAN THE KING OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND.”

In the 10th line he mentions the town of Prizren part of Serbian kingdom then and still today town in Kosovo and Metohija southern Serbian province. “… градомь Призрѣномь …” (“… ГРАДОМ ПРИЗРЕНОМ …”)
English translation: “… THE TOWN OF PRIZREN …”.

Near the end of the charter in the 3rd line from the bottom king says: “… свeтыхь ѡт[ь]ць никeискыхь и ѡд свeтаго Симонаa и Савы и всѣхь свeтыхь.” (“… СВЕТИХ ОТАЦА НИКЕЈСКИХ И СВЕТОГ СИМЕОНА И САВЕ И СВИХ СВЕТИХ …”).
English translation: “… HOLY FATHERS OF NIKEJA AND HOLY SIMEON AND SAVA AND ALL HOLY MEN …”

He mentions his Serbian ancestors as a holy men Simeon (Stefan Nemanja) and his son Sava the founder of Serbian Orthodox Church in 1219.

His signature at the bottom of the charter in large letters says: “+ СТEФАНЬ БЛАГОВѢРНЫ КРАЛЬ ВСѢХЬ СРБСКИХЬ И ПОМОРСКИХЬ ЗEМЬЛЬ” (“СТЕФАН БЛАГОВЕРНИ КРАЉ СВИХ СРПСКИХ И ПОМОРСКИХ ЗЕМАЉА”).
English translation: “STEFAN THE PIOUS KING OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND.”

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Зeмльнаıа зeмли оставльшe и тлѣ[нны]хь прьстн[ыхь] [о]шьд[ьшe], приа|2|дѣтe вьзникнeмь на висотоу ѡ`чи [вь]знeсѣ[мь] [и] р[а]з[оум]ь вьпeримь |3| глаголюштe кь прѣвѣч`номоу и бeз`начeлн[омоу] Ѡтьцоу и бл[агом]оу [в]ладыцѣ нeбeсномоу, |4| твор`цоу вьсeи твары видимыѥ и нeвыд[имыѥ] и ѥдиночeд`номоу Сыноу ѥго, кь |5| надeжди и похвалѣ рода христыıан`ска, мнѣ жe рабоу твоѥмоу по вeлицѣи |6| милосты твоѥи, ѡ владыко твор`чe мои.
Азь Стeфань краль всѣхь срьб`скыхь зeмль и по|7|мор`скыхь, потьштах` сe мили сии дарь принeсти кь прѣсвeтѣи Богородици, рeкомѣ |8| Хилан`дари. Како придe кралѥвьствоу мы всeчьстны игоумьнь Свeтыѥ Гори Аөона |9| Богородицe Хиландар`скыѥ кѵрь Гeр`васиѥ сь братıами и говорышe кралѥвьствоу мы |10| ıако да имь ѥсть покоиштe оу Богородицe ижe ѥсть за градомь Призрѣномь. И сиıа с`мис`ливь кралѥ|11|вьство мы и проразоумѣхь гории сии притран`ныи чась сьмрьтыи, како прѣдстати тe|12|бѣ владыцѣ Христоу моѥмоу, ıакожe и бив`ши прьвии царыѥ и свeты прародитeлиѥ |13| кралѥвьства мы, такождe и кралѥвьство мы испльны прошeниѥ ихь.
И приложи кралѥвьство мы црьквь |14| Свeтоую Богородицоу Заградскоу, сь млини и виногради и сь нивиѥмь, и сeло Плавы на Брѣ|15|з`номь сь всѣми мeгами и правинами сeла тога. А сe мeгe Плавeмь: вeлe|16|и мость, на Кошоутникь, на Бѣли стоудeн`ць, вишe на дѣль како сe вали ка|17|мeнь кь Врабьчи, по дѣлоу на Моужeв доль, на Жабострѣкь, на боровь хридь, |18| на б`зоую лѣпорь, на клѣтьна оур`вишта, на Врьбов`ць, на Пeтрово сeло, на крьсты|19|шта, на соухоу локьвь, поутeмь на Добралѥв`ць, потокомь на Вeлию рѣкоу. А |20| та сe мeга оучины оу Призрѣнѣ. И приложи кралѥвьство мы половиноу Добродолıа|21|нь, а дроуга половина си ѥсть била испрьва Богородицe Хилан`дар`скыѥ. И ѥштe жe |22| приложи кралѥвьство мы двѣ сeлѣ: Из`бишта и Команово сeлиштe Богородици Хилан`да|23|рьскои сь всѣми правинамы и мeгами сeла тѣма: како ид[e] дѣль вишe |24| IАнина тeрe [пра]во поутeмь ıаниньск[ы]мь на ѡбѣшeноѥ дрѣво, и ѡдь ѡбѣ|25|шeнога дрѣва поутeмь трьж`кымь [н]а оу Тольчe сeло, тeрe право на Моу|26|рикeвь сѣнокось, и ѡть тоудоу право оузь доль оу Лѣс`ков`ць, и ѡд Лѣсков`ца |27| како идe дѣль кь црьквы Гур`гeвици, и ѡть тоудѣ како идe дѣль ѡд мeгe Си|28|моновe и Брѣстовца. А тази сeла да си имають законь црьковны.
И кот|29|го(!) Богь из`воли господствовати по нась, или сынь кралѥвьства мы или вьноукь или ѥ|30|го жe Богь из`воли, сиѥга нe потворити. Кто ли сe потьшти сиѥ разорити, |31| таковаго да разорить Господь Богь и прѣчистаıа Маты Божиıа хилан`дарьскаа |32| и да га оубиѥ сила чьстьнаго и животворeштаго крьста и вь симь вѣцѣ и |33| вь придоуштии и да ѥсть проклeть ѡть :тиι: свeтыхь ѡт[ь]ць никeискыхь |34| и ѡд свeтаго Симонаa) и Савы и всѣхь свeтыхь. Аминь. Сиѥ записа кралѥвьство мы |35| вь лѣто :sѡлe: мѣсeца фeр`вара :и: дьнь.
+ СТEФАНЬ БЛАГОВѢРНЫ КРАЛЬ ВСѢХЬ СРБСКИХЬ И ПОМОРСКИХЬ ЗEМЬЛЬ”

08. Februar 1327, Ausstellungsort nicht angegeben.
König Stefan Uros III. Decanski (1321-31) schenkt dem Kloster Hilandar, auf Bitte des Abtes Gervasius, die Muttergotteskirche in Prizren samt einigen Dörfern in Metohija.

Current repository:
AHS, Хил. 7 (zweite Signatur A 4/2).

Siegel nicht erhalten geblieben. Der 55 mm lange rechteckige Einschnitt unterhalb der Unterschrift weist auf ein verschollenes Wachssiegel "serbischer Art" hin.Material: Pergament.
Dimensions: 525 x 290-299 mm; 36 Textzeilen.
Condition: Der Text in den ersten 5-7 Zeilen mitten und rechts leicht beschädigt.

Die interpolierte Abschrift mit dem zugefügten 15-zeiligen Text in der Dispositio, der eine Vermehrung des Klosterbesitzes vortäuschen möchte und einem hängenden, von einer anderen Urkunde versetzten Goldsiegel wird ebenfalls im AHS, Хил. 8 (zweite Signatur A 3/3) aufbewahrt. Edition und Kommentar: S. Misic, s. unten, 65-81.
Current repository:
AHS, Хил. 8 (zweite Signatur A 3/3)

Source Fulltext: S. Misic, Povelja kralja Stefana Urosa III manastiru Hilandaru, SSA 5 (2006) 66-68.

Original dating clause: Im Jahre 6835, des Monats Februar, am 8. Tag.
Editions:
* S. Novakovic, Zakonski spomenici, 396 (unvollständig); Selected Charters I, 99-101; S. Misic, s. unten.
Facsimile:
* ASANU, 8876.Г.7 und 7903а/15б; NBS, Ф 2742
Secondary Literature:
* D. Sindik, Srpska akta, 22-23; S. Misic, s. unten, 65-81.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Unter Simon ist wohl der Dynastiegründer Stefan Nemanja mit seinem Mönchsname Simeon gemeint.

Charter of Serbian king Stefan Uros the Third Decanski Nemanjic from 9th July 1327 written to the Serbian orthodox monastery Hilandar in Greece.

In the 12th line king says: “Азь Стeфань краль всѣхь срьб`скыхь зeм`льь и помор`скыхь …” (“ЈА СТЕФАН КРАЉ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ”).
English translation: “I STEFAN THE KING OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND.”

Near the end of the charter in the 5th line from the bottom king says: “… свeтыхь ѡтьцьь никeискыихь и ѡть свeтаго Сѵмeѡна и Савы и всѣхь свeтыихь …” (“… СВЕТИХ ОТАЦА НИКЕЈСКИХ И СВЕТОГ СИМЕОНА И САВЕ И СВИХ СВЕТИХ …”).
English translation: “… HOLY FATHERS OF NIKEJA AND HOLY SIMEON AND SAVA AND ALL HOLY MEN …”

He mentions his Serbian ancestors as a holy men Simeon (Stefan Nemanja) and his son Sava the founder of Serbian Orthodox Church in 1219.

His signature at the bottom of the charter in large letters says: “+ СТEФАНЬ БЛАГОВѢРНИ КРАЛЬ ВСѢХЬ СРЬБСКЫХЬ И ПОМОРЬСКЫХ` ЗEМЛЬ” (“СТЕФАН БЛАГОВЕРНИ КРАЉ СВИХ СРПСКИХ И ПОМОРСКИХ ЗЕМАЉА”).
English translation: “STEFAN THE PIOUS KING OF ALL SERBIAN LANDS AND COASTLAND.”

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Страшно и славно сьмотрeниѥ твоѥго чловѣколюбиıа, владыко Христe, всѣхь |2| Господи и милосрьдноѥ сьнитиѥ на зeмлю нась ради и рождьство нeизрeчe|3|н`но ѡть Дѣвы чистыѥ, южe положи застоупницоу и помошт`ницоу |4| всѣмь вѣрнїимь, оутврждeниѥ и помошть и пристаништe доушамь |5| нашимь, ѥeжe красоти и помошти жeлаѥ насладити сe вси вѣ|6|рнїи. Зeмльнаа зeмли ѡставльшe и тлѣнных прьстных ѡшьдшe, |7| прıидeтe вьзникнѣмь, на высотоу очи вьзнeсeмь и разоумь вьпeрим`, |8| глаголюштe кь прѣвѣчномоу и бeзначeлномоу Ѡтьцоу и благомоу Владыцѣ |9| нeбeсномоу, твор`цоу в`сeи твари видимиѥ и нeвидимиѥ и ѥ|10|диночeдомоу Сыноу eго, кь надeжди и похвалѣ рода христıан`скаго, |11| мнѣ жe рабоу твоѥмоу по вeлицѣи милости твоѥи, ѡ Владыко твор`чe мои.
|12| Азь Стeфань краль всѣхь срьб`скыхь зeм`льь и помор`скыхь, |13| потьштах сe милїи сїи дарь принeсти кь прѣсвeтѣи Богородици рeкомѣ |14| Хиландари, каако прїидe кралѥвьствоу ми в`сeчьстнїи игоумeнь Свeтыe |15| гори Аөона Богородицe Хиландарскыѥ, кѵрь Гѥрвасиѥ сь братиıами |16| и говоришe кралѥвьствоу ми за сeла, што имаю мeгю сeли Прѣчистыѥ Стоу|17|дeничкe и како дѣлѣ сeло Добродолıанe сь ними на полѣ. |18| И сиıа сьмысливь кралѥвьство ми и проразоумѣхь горкы сїи притра|19|н`ныи чась сьмрьтныи, како прѣдьстати тeбѣ владыцѣ Христоу моeмоу, |20| ıакожe и бывшїи прьвнїи цариѥ и свeтыи прародитeлиѥ кралѥвьства ми, |21| такождe и кралѥвьство ми испльни прошeниѥ ихь.
Приложи кралѥвьство |22| ми Прѣчистои Стоудeничкои сeло IАринѥ на Иброу, а Прѣчистои |23| Хиландарскои половина Добродолıань, а дроуга половина си |24| ѥсть била испрьва Богородицe Хиланьдарскыѥ. И тази сeла кралѥвьство ми |25| оутврьди хрисоволѥмь златопeчатнымь: сeло Сламод|26|ража и сeло Добродолıанe и сeло Нeпробишта и сeло Мому|27|ша и Бeла Црьква. А мeгıа тeмьзи сeломь ѡть сeла Трьнıа Прѣ|28|чистыѥ Стоудeничкe прьвїи бeлeгь Горачинь Лоугь и прѣко |29| полıа оуправь оу камeнь оу Хоусть и брeгомь на главичицоу |30| и на поуть кои идe прѣко слатин`скe шоумe. И ѡд` Стоудeнь`чань |31| оуправь прѣко Топлоухe и оу Ивань доубь и оузь хрид дѣломь |32| оу крьсть на поуть и прѣко шоумe оу мали габ`рь и малѣмь поутeм |33| оу понорь и прѣко шоумe, гдe сe поутови стаю, и поутeмь оу Мe|34|двeгь Доль ѡть Храшттань и поутeмь оу Нeкатоу и ѡт Кострьца |35| оуз дѣль на горкоу чрeшню, оу рьть граба. И ѡд Браишиньцьь |36| дѣломь, како сe ками вали, оу Браишинь лазь оу Бѣли брeгь |37| и оу доубь вышe Тоурьтeшeвe Водe. И ѡт Пагароушe на Нeчоуи глась |38| и прѣко оу врьхь дола гдe сe стаѥ с Папоуловомь роупомь и прѣко |39| дѣла оу вeликоу разпадь. И ѡд IАнчиштьь на Окроуглоу роупоу |40| и оу плочю на поутоу, на Радосаль стоудeн`ць, на Чрьни врьх дѣлом |41| сходeки и дѣломь, како сe ками вали и поутeмь низь страноу |42| на вeликїи поуть оуправь посрѣд рав`ны прѣко дола на доубь оу|43|правь на Боıановь хридь и прѣко Гладишeва дола на Илїину |44| главоу и доломь на црьквоу Свeтою Врачю, право прѣко Топлу|45|хe на Коуканинь стоудeнць оуправь на Штрьково гнѥздо прѣ|46|ко Галичника прокосомь оу локвоу и прѣко поута призрeнско|47|га оуправь дѣломь Тораждe до мeгѥ трьнıан`скe исходeки |48| оу Горачинь лоуг. И сиѥ приложи кралѥвьство ми и оутврь|49|ди.
И кога изволи Богь господьствовати по нась или сынь кра|50|лѥвьства ми или вьноукь или ѥгожe Богь изволи, сиѥга нe потво|51|рити. Кто ли сe потьшти сиѥ разорити врагомь наваждe|52|нь, таковаго да разорить Господь Богь и прѣчистаа Мати Божиıа |53| Хильндар`скаа и да га оубиѥ сила чьстнааго животворeшта|54|го крста и вь сїимь вѣцѣ и вь боудоуштимь и да ѥсть про|55|клeть ѡт :тиї: свeтыхь ѡтьцьь никeискыихь и ѡть свeтаго Сѵмeѡна |56| и Савы и всѣхь свeтыихь и вь дьнь страшнаго испитанїа Христова |57| да сe причьтe кь всѣмь нeчьстивїимь и поплював`шїимь Iсуса Христа, |58| Сына Божиıа, и рeкшїихь: „Крьвь eго на нась и чeдѣхь нашихь“.a) |59| И сиѥ записа кралѥв`ство ми вь лѣто ҂sѡлe, мѣсeца їюлї :ө: дьнь.
|60| + СТEФАНЬ БЛАГОВѢРНИ КРАЛЬ ВСѢХЬ СРЬБСКЫХЬ И ПОМОРЬСКЫХ` ЗEМЛЬ”

09. Juli 1327, Ausstellungsort nicht angegeben.
König Stefan Uros III. Decanski (1321-31) schenkt dem Kloster Hilandar, auf Bitte des Abtes Gervasius, die zweite Hälfte des Dorfes Dobrodoljani in Metohija, während das Kloster Studenica, mit dem Hilandar die genannte Besitzung teilte, das Dorf Jarinje am Ibar als Ersatz bekommt.

Current repository:
AHS, Хил. 9 (zweite Signatur A 3/4).

Das goldene hängende runde Siegel, Durchmesser 44 mm, vielleicht von einer anderen Urkunde abgenommen. Vorderseite: die stehende Königsfigur (mit den Legenden "König Uros" und "König Stefan Uros"); Rückseite: die Figur des hl. Stephanus (Beschreibung: D. Sindik, Srpska akta, 24).Material: Pergament.
Dimensions: 652 x 305 mm.

Source Fulltext: S. Misic, Hrisovulja kralja Stefana Urosa III Hilandaru, SSA 2 (2003) 31-33.

Original dating clause: Im Jahre 6835, des Monats Juli, am 9. Tag.
Editions:
* D. Avramovic, Opisanie drevnostij srpskiih u Svetoj (atonskoj) Gori, Beograd 1847, 40-42 [kyr]; F. Miklosich, Monumenta Serbica, 86-88, Nr. 82; Arhimandrit Leonid, Istoriceskoe opisanie serbskoj carskoj lavri Hilandarja otnosenja k carstvam serbskomu i ruskomu, Moskva 1868, 55-56 (Auszug, russisch); S. Novakovic, Zakonski spomenici, 398-399 (Auszug); B. Korablev, Chilandar II, 447-449, Nr. 22; S. Misic (s. unten).
Facsimile:
* ASANU, 8876.Г.29 und 7093a/16; NBS, Ф 2744; AS, A3/4
Secondary Literature:
* D. Sindik, Srpska akta, 24; S. Misic, s. unten, 29-40.
Comment
Obwohl die Dispositio die Besitzung betrifft, die Hilandar bereits durch die Urkunde vom 8. Februar 1327 bekommen hat, wird dieses Dokument hier nicht erwähnt. Da es keine weitere Merkmale gibt, die die Authentizität beider Urkunden in Frage stellen würden, ist mittelbar zu schließen, dass diese wegen Lösung der Streitfrage um die Hälfte des Dorfes Dobrodoljani zwischen Hillandar und Studenica ausgestellt worden ist.

Language: Altserbisch.

Charter of king Stefan Uros III Decanski 09th September 1330

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“Благочьстивно что и зѣло богоугодно и всѣми похвалнѡ, eжe кь свeтымь и божьствьнимь црьквамь тeплу любо|2|вь имѣю, изрeдно оукрасити даромь жe и повeлѣниeмь царьскымь, тождe и всeдрьжитeлю Богоу оугодно ѥсть |3| и ѡ всeмь благоприeтно. Тѣм жe и кралeвства ми тeплоу любовь имѣю кь симь божьствьнимь црьквамь и дрьзновлe|4|ниe оусрьдно, изрeднѣ жe кь свeтомоу и тeпломоу помоштнику и пособитeлю кралeвства ми, свeтомоу и вeликославь|5|номоу чюдотворцоу архиeрархоу Христовоу Николѣ, eжe и вь всакы бранeхь приключьшихс[…]ц(!) кралeвства ми, нeѡт|6|стѫпно тeплѣ помагаѫштомоу кралeвствоу ми. Тѣмжe и кралeвство ми сe помeноувшe слово пророка Давида, eжe рeчe: „Господи, |7| вьзлюбихь красоту домоу твоeго и мѣсто всeлeниıа славы твоee“a). Инжe рeчe: „Сь сими божьствьними црьквами цариe |8| царюють и рогь царьскы вьзвишаeть сe и дрьжава ихь оутврьждаeт сe и силны правдоу пишоуть“b). И рeвноую кралeвство ми |9| сeму словeси и хотe сиe божьствьниe црькви оукрасити извѣстно, ıакожe ѥсть лѣпо, ıакожe и суштии мимошьдшeи |10| цариe, соушти сьдржитeлиe скыф`тра царьскааго оукрасишe и записашe чьстна богоначрьтана пи|11|смeнe. Избран`ныe ихжe оузрѣвшe кралeвство ми и порeвноуѫ симь и хотѧ приложити и покрасити и чьсть достоину |12| благодарeниeмь сьврьшити хотe, ıако жe достоить просвѣтити кралeвству ми и направити коeждо мѣсто, кою либо |13| црьквь нe тькьмо вeликыe, eжe суть свeтыѥ лаври, нь и мали ѫжe, в ныхьжe тькмо нарицаeть сѧ и просла|14|влѣeть сѧ имe Исоуса Христа Бога нашeго и православнаа вѣра христиıаньска. И тогожe ради благоизволи кралeвство ми |15| и видѣхь црьквь ѡбвeтьшавшоу вeликославнаго и чюдотворца архиeрарха Христова Николы Мрачьскаагѡ, |16| разваливь ис тeмeлиıа и сьзидавь и пописавь и сьврьшивь, ıакожe ѥсть лѣпо.
И видѣвь кралeвство ми записа|17|вшee хрусоволe свeтопочeвшихь прьвыхь царeи и томоу порeвнова кралeвство ми даровати настоѫшти сьи |18| ХРИСОВУЛЬ томоу намастироу кралeвства ми Свeтого и вeликославнаго чюдотворца архиeрарха Христова Николы, |19| eжe ѥсть вь мѣстѣ нарицаeмѣмь Ѡрѣховь, за всe ѡбласть и сьдрьжаниe того намастырѣ и за всe му |20| люди и за всѣ моу работникы и за всѣ му гeвгeлиıа, и за люди Ѡрѣховлѣнь, eжe суть вь Срѣдьци и сeли|21|шта Бѣлица до мeждоу Костина брода и сeлиштe Бобовци и сeлиштe Дрьстрѣнe и Конeрьзь и сѣнокоси вь Раки|22|ти и Блатeчницоу сь всѣмь браништeмь и Матeрь Божию Пeрıвол`ску с мeстѡм и с виноградомь ї водeница у градѣ. Идѣжe аштe соуть, или су|23|ть парици, или ѡтроци, или тeхнитариe, или людe ка[к]вы любо, или соуть нива, или виногради, или сѣнокоси, или |24| жрьнвы, или кипоуриıа, или пeриволe, или браништа, или рибна ловишта, или ѡрѣшиe, или иныe каковыe |25| либо соуть стаси и прилeжаниıа тога монастырѣ, сь всѣмь да ѡбладоуeть тьь(!) монастирь Свeтаго архиeрeıа |26| чюдотворца Николы. Тожe видѣвь кралeвство ми прѣдниихь царeи мимошдьшихь видѣвь приложeниıа, тождe ви|27|дѣвь кралeвство ми, приложихь сeло Чeрѣнeць и Скакавицѫ и в пeриволи виноградь с овоштиeмь и сeлиштe Чeло|28|пeкь на Драговиштици до Калоугeрьского брода и до Рьждавичьского дроума и сeло Драчeво на Строумѣ |29| и виноградь вь Дeıачeвѣ и дроуги виноградь вь Скринѣ и дроуги виноградь вь Житомитьсцѣ, eгожe ѥсть даль Чрь|30|но старeць за постригь си, мeжда ѡть Мракоу ѡткоудѣ истичe Житуша, до гдe втичe Блато. И кралeвства ми настоѫшти |31| работници, или сeвасти, или прахторы ѡбладаѫшти по зeмли кралeвства ми, да нe ѡбладоуѫть црьквним людми. |32| И глоби какови любо оустраıаѥт сe вь людeхь манастıрьскыхь или мали, или голѣми, или фоунь, или |33| распоусть, или разбои, или коньскы тать, или инe прочиѥ глобы, да нe мeтeхаѫ с тѣми глобарѥ, ни сe|34|васти кралeвства ми, развѣ арьхимоудрить настоюшти оу Свeтаго Николe да си вьзимать в манастıрь что e пра|35|вина. Такождe и поповe кои соу вь людeхь в ма[на]стирскихь, да имь нe пакости Вeликаа црькви, ни про|36|топопа, ни eксарси, ни ины прочии, нь да прѣбываѫть свободно людиe того манастирѣ кралeвства ми и да |37| имають льгьчиноу дондeжe живe кралeвство ми.
Нь и по сьмрти кралeвства ми кто боудe наслѣдникь кралeвства ми, |38| или сынь, или соуродникь кралeвства ми, или инь, кого Богь ѡбeрeть и посадить на прѣстолѣ кралeвства ми, да нe |39| попeрeть ни да раздроушить сeго хрисовула кралeвства ми, нь пачe да понавлѣeть и потврьждаeть, ıакожe ѥсть |40| лѣпо свeтымь и православнимь царeмь творити, ıакожe и само кралeвство ми нe раздроуши ми(!) помeтноу, нь |41| пачe потврьди и понови и просвѣти. Кто ли раздроушить и попeрeть сeго крисовула кралeвства ми, таковаго да и|42|скоусить Богь своимь правeднимь сѫдомь, страшнымь и нeвидимимь мeчeмь и да имать клeтвоу ѡт Бога |43| и ѡт прeчистою eго Матeрe и ѡт .вı. апостоль и ѡт всѣхь свeтихь Богоу оугодившихь и сь Юдоу чeсть да има. Дарова хрису|44|воль кралeвство ми на всѣко извѣстно оудрьжаниe, свободоу чисть и вь оутврьжаниe вѣчноe манастирю Свeтаго |45| и вeликославнаго чюдотворца архиeрeıа Христова Николы за всe eмоу дрьжавоу и ѡбласти и за люди и за всee |46| eмоу правины. Писа и пописа кралeвство ми мѣсeца сeктeбра .ө. днь.
|47| СТЕФАНЬ УРѠШЬ КРАЛЬ ВЬ ХРИСТА БОГА ВѢРНЫ И САМОДРЬЖАВНЫ КРАЛЬ ВСЕИ СРЬПЬСКОИ ЗЕМЛИ И ПО|48|МОРЬСКОИ И ѠВЧЕПОЛЬСКОИ И ВЕЛЪБОУЖДЪСКОИ”

09. September (1330), Ausstellungsort nicht angegeben.
König Stefan Uros III. Decanski (1321-31) gründet das Kloster St. Nikolaus bei Orehovo im Gau Mraka nördlich von Velbuzhd (ht. Kjustendil, Bulgarien) neu, bestätigt seine alten und schenkt ihm neue Besitzungen im Tal von Struma.

Current repository:
AHS, Хил. 11 (zweite Signatur A 4/5).

Siegel verloren gegangen. Vier Löcher unterhalb der Unterschrift weisen auf ein verschollenes hängendes Siegel hin.Material: Pergament.
Dimensions: 392 x 283 mm; 48 Textzeilen.

Eine Abschrift des Mönchs Nikandar aus dem zweiten Viertel des XIX. Jhs. wird ebenfalls im AHS (Хил. 11/2; A 4/6) aufbewahrt.

Source Fulltext: S. Misic, Povelja kralja Stefana Urosa III manastiru Svetog Nikole Mrackog u Orehovu, SSA 1 (2002) 56-59.

Original dating clause: Im Monat September, am 9. Tag. *Das Jahr nicht verzeichnet. Stefan Decanski soll die Urkunde 1330 nach der Schlacht bei Velbuzhd (28.07) ausgestellt haben, da er in der Unterschrift als der "Herr Velbuzhder Landes" genannt wird.
Editions:
* J. Ivanov, B'lgarski starini iz Makedonija, Sofija 1908, 149-158 (mit Kommentar; 2. Aufl. Sofija 1931, 608-618) [Bulgarisch]; S. Novakovic, Zakonski spomenici, 643-645 (Auszug); A. Solovjev, Odabrani spomenici, 109-111, Nr. 57; V. Ivanova, Orehovskijat monastir i negovite gramoti, Izvestija na istoriceskoto druzestvo v Sofija (1931-32) 107-111 [Bulgarisch]; S. Misic, s. unten.
Facsimile:
* AS, A 4/5; ASANU, 8876-г31 und 7903а/18; NBS, Ф 2746.
Secondary Literature:
* J. Ivanov, s. oben; A. Solovjev, Povelje manastira Sv. Nikole Mrackog, Prilozi KJIF 9 (1929) 1-18 [kyr]; V. Ivanova, s. oben, 94-97; D. Sindik, Srpska akta, 25-26; S. Misic, s. unten, 55-68; S. Marjanovic-Dusanic, O pitanju autenticnosti povelja mrackog kompleksa, SSA 3 (2004) 153-168.
Comment
Die Echtheitsfrage ist längst ein Thema in der serbischen und der bulgarischen Forschung gewesen. Laut neuester, im Kontext aller bekannten Urkunden des Klosters St. Nikolaus durchgeführte Untersuchung (S. Marjanovic-Dusanic, O pitanju autenticnosti, s. oben), sei das Dokument eine nach 1347 im Kloster durch Bearbeitung mehrerer Urkunden angefertigte Fälschung mit der Absicht, die Urkunde des Königs Dusan von 1339 (ed. S. Marjanovic-Dusanic, Hrisovulja kralja Dusana manastiru Sv. Nikole Mrackog u Orehovu, SSA 2, 2003, 55-68, mit Kommentar [kyr]), mit der das Kloster St. Nikolaus dem Kloster Hilandar geschenkt wurde, zu entkräften. Unter Vorlagen dürften eine verlorene Urkunde Königs Milutin (Mitte 90er des XIII. Jhs?), die Urkunde des bulgarischen Kaisers Ivan Aleksandar von 1347 (ed. A. Daskalova - M. Rajkova, Gramoti, 41-43) sowie das verschollene Original von Stefan Decanski mit dem angegebenen Datum gewesen sein.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Ps 26,8.
b) Vgl. Spr 8,15.

Charter of King Stefan Dušan to the people of Dubrovnik, Polog, 22nd January 1333

King Stefan Dušan gives the people of Dubrovnik as a heritage the Stonski Rat (Pelješac), the coast from Ston to the old Dubrovnik border and the island of Posrednica in exchange for an annual tribute of 500 perper.

The document was originally issued in two language versions - Serbian and Latin. It's total
five copies preserved:
The original of the Latin version in the State Archives in Dubrovnik (Diplomata et
acta, Vienna number 997),

Signature in medieval Serbian: "СТЕФАН ПО МИЛОШЋУ БОЖЈОЈ КРАЉ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ" (STEFAN, BY THE GRACE OF GOD, KING OF ALL SERBIAN COUNTRIES AND MARITIME).

Charter of Serbian king and later first emperor Stefan Dusan Nemanjic 1331-1355

In the 3rd line he said in medieval Serbian language: “… нась бив`шаго господа вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ нашeмь срьбскиѥ зeмлe, свeти мои родитeли и прародитeлии …” (“… НАША БИВША ГОСПОДА У БОГОМ ДАНОЈ ОЧЕВИНИ НАШОЈ СРПСКОЈ ЗЕМЉИ, СВЕТИ МОЈИ РОДИТЕЉИ И ПРАРОДИТЕЉИ …”

English translation: “… OUR FORMER LORDS IN GOD GIVEN FATHERLAND OUR SERBIAN LAND, MY HOLY PARENTS AND GRANDPARENTS …”).

In the lines 11-15 he wrote: “… моихь родитeль и прародитeль сподоблeнь бихь настол`никь и наслeд`никь имь бити вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ нашeмь, крал Стeфань трeти и синь мои Урошь чeтврьти, вь Христа Бога вeр`ни и самодрьжав`ни господинь всeхь срьбских зeм`ль и помор`ских и грьч`ких, прѣпраунукь свeтаго Симeѡна Нeманѥ и прьвовeн`чанаго кралιа Стeфана …” (“… МОЈ РОДИТЕЉ И ПРАРОДИТЕЉ ДОСТОЈАН ИМ БЕЈАХ НАСЛЕДНИК У БОГОМ ДАНОЈ ОЧЕВИНИ НАШОЈ, КРАЉ СТЕФАН ТРЕЋИ И СИН МОЈ УРОШ ЧЕТВРТИ, У ХРИСТА БОГА ВЕРНИ И САМОДРЖИВИ ГОСПОДИН СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ И ГРЧКЕ, ПРАУНУК СВЕТОГ СИМЕОНА НЕМАЊЕ И ПРВОВЕНЧАНОГ КРАЉА СТЕФАНА …”

English translation: “… MY PARENT AND GRANDPARENT I WAS WORTHY HEIR IN OUR GOD GIVEN FATHERLAND, KING STEFAN THE THIRD AND MY SON UROS THE FOURTH, IN CHRIST OF GOD THE FAITHFUL AND SELF-SUPPORTING LORD OF ALL THE SERBIAN LAND AND MARITIME AND GREEK, THE GREAT GRANDSON OF SAINT SIMEON NEMANJA AND THE FIRST CROWNED KING STEFAN …”).

Dušan wrote that Serbian land it’s his fatherland and that he is king of Serbian land, Coastland and Greek land. And that he is great grandson of Stefan Nemanja.
Royal line from Stefan Nemanja went trough Stefan The First Crowned 1217-1228, Stefan Uros The Great 1243-1276, Stefan Uros The Second Milutin 1282-1321, Stefan Uros The Third Decanski 1321-1331 to Stefan Dušan 1331-1355.

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Понeижe ан`гѥл`скоѥ слово провидe в`су вьсeлѥную, благовeриιа жe и чистоти пльна сушти вьсeлѥнаιа. Цариѥ жe |2| и простии сь в`сакою смeрѣною мудростию раби суть истинаго Бога, нашeго владики Исуса Христа. Вь них`жe и прѣ|3|ждe нась бив`шаго господа вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ нашeмь срьбскиѥ зeмлe, свeти мои родитeли и прародитeлии, |4| доми Господа Бога в`сeдрьжитeлιа и прѣчистиѥ eго матeрѣ и в`сeхь свeтихь eго вь ѡб`ласти своѥи сьблюдьшe и ѡб`но|5|вишe добрѣ и другиѥ из основаниιа ихь сьздашe. Ѡт них`жe и заповeдано бисть положити сe тeлeсeмь ихь вь |6| нихь на вьспоминаниѥ свeтимь ихь духомь, ιакожe и бисть. И сьбисть сe слово рeчeноѥ пророкомь Давидомь г`ла|7|голюштe: „Волю боѥштихь сe ѥго створить Господь и молитву ихь услишить“a). Свeтиѥ жe мошти ихь истачають исцeлѣни|8|ιа и многи различ`ниѥ нeдуги ис`цeлιають и вь бранeхь на иноплѣмeники побeду ιавлιають ѡтьч`ству своѥму и см`рь|9|ть ихь блажима ѥсть, ιако сань царски, ιажe и видeста ѡчи наши ιажe дарова Богь любeштимь eго.
Изволeниѥмь |10| жe Бога Ѡтьца и поспeшeниѥмь Сина и наставлeниѥмь Свeтаго Дух[а] и молитвами прѣчистиѥ владичицe нашe Богородицe и свeтихь |11| моихь родитeль и прародитeль сподоблeнь бихь настол`никь и наслeд`никь имь бити вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ |12| нашeмь, крал Стeфань трeти и синь мои Урошь чeтврьти, вь Христа Бога вeр`ни и самодрьжав`ни господинь всeхь срьбских зeм`ль |13| и помор`ских и грьч`ких, прѣпраунукь свeтаго Симeѡна Нeманѥ и прьвовeн`чанаго кралιа Стeфана, нарeчeнаго вь ан`гѥл`скомь |14| ѡбразѣ Симона монаха монаха(!) и сынь свeтаго кралιа Уроша трeтиѥга. Мнѣ жe вьразум`лιаюшту сe тeхь житиѥмь |15| и тьштeшту сe заповeди ихь сьблюдати ми нeпрѣложно и нeпоколѣбимо, да ιакожe вь врѣмeнeмь сeмь и зeм`льнe|16|мь царстви нeразлучимь бихь ѡт нихь, такождe и вь вeч`нeмь и нeбeснeмь царстви добраго наслeдиιа ихь да |17| нe лиши сe бихь, вь нeсказаноѥ сьчeтаниѥ и ук`рашeниѥ сьдрьжима и нeподвижима вь вeкии в`сeсилнимь eго |18| мановeниѥмь, ѡт нѥгожe кипeть в`са скровишта благости и прѣмудрости и бeсмр`цтвѡ, слава жe и животь всeмь зe|19|мльнимь. Рeчe бо пророком[ь]: „Мною цариѥ царствують и кнeзи зeм`лѥю обладають“b). Сeго ради ѡт начeла богомис`льни и бого|20|мудрии в`си разумeв`шe сь страхомь владику и б`лагодатeлιа своѥга, толика и такова вeлиιа дивна даровав`ша имь |21| ѡт нeистьштимихь скровишть своихь, нe тьчию царствовати зeм[ль]ними в`сeми нь и нeбeсними в[сe]ми, сиирeчь вь вѣ|22|ки прѣбиваюштаιа, потьшташe сe в`сакимь подвигомь и всeсрьд`чною любовию тому послужити в`сeми н`рави и всач`|23|скими добродeтeл`ми угодити, по глаголюштуму пророку: „Принeсeтe Господeви славу и чьсть, прeнeсe(!) Господeви славу имe|24|ни eго, вьзмeтe ж`рьти(!) и вьходитe вь двори eго“c). Кому сeму глаголѣ, ѡ богоѡтьчe, цару и пророчe Давидѣ? „Страшному“, |25| рeчe, „и ѡтeмлюштуму духи кнeзeмь, страшнeишуму пачe царь зeм`льнихь“d), приѥмлюшту б`лагому чловѣколюб`цу и про|26|сeштуму ѡт нась доброѥ и [бл]аголюбимоѥ из`волeниѥ, ιакожe Авeлово приношeниѥ и Аврамлю ж`рьтву и вьдовицѣ ѡнѣ |27| д`вѣ цeти. По тому жe ѡбразу и добродeтeли и христиιан`сци цариѥ господствуюштeѥ, ѡви христолюбиви и благочьсти|28|ви ιавишe сe, ѡвижe милостиви и крос`ци(!) и всакои правдe исп`льнѥни, инижe паки в`сeми добротами сьзданиѥмь г`ла|29|голю црьквьнимь и в`сакимь приложeниѥмь и украшeниѥмь на славу и чьсть своѥму владицѣ принeсош[e]. Тeхь убоѡ |30| благодeтию Христовою [и] свeти прародитeлѣ и родитeлѣ кралeвства ми, ѡд прьваго господина и самод`рьжца в`сeхь срьбскихь зeм`ль |31| и помор`скихь, свeтаго Симeона и по нѥмь б`лагочьстно и самодрьжав`но кралeвав`шихь по рeду, кьждо ихь вь своѥ врѣмѣ м`но|32|гочьстноѡ и многоѡбразно зданиιа црьквьна вeликолѣпно сьздав`шe и украсив`шe в`сакимь приношeниѥмь доб`римь, |33| другь друга рeв`нуюштe божeств`ною любовию, владицѣ своѥму на с`лавословиѥ и в`сeму христолюбивому исп`льнѥнию |34| уставив`шe и утврьдишe сeбe жe на спасeни(!) и вeчьную памeть. И видeвь новую благодeть на родитeли моѥмь свeти|35|мь Уроши крали и сeг[о] ради в`сeмь горeниѥмь душe и жeланиѥмь срьдца тьшту сe ѡт пльтьскихь кь духов`нимь |36| и ѡд зeмльнихь кь нeбeснимь, испльнѥна и узаконѥнаιа свeтими моими прародитeли и родитeли свeтимь и божь|37|ств`нимь црьквамь прилагаю и потврьждамь, нeдостатьч`наιа исп`льнιаю.
И приложи кралeвство ми црькви Свeти|38|мь апостоломь Пeтру и Пав`лу у Лимѣ: сeлѡ у Црьн`чи Вeлиѥ Полѣ и засeл`кома з(!) Брьзавомь и Заградомь и с людми |39| и с мeгιами и сь в`сeми правинами сeла того и сь млини. И сиѥ златопeчат`но слово записа кралeвство ми вь Дьбрѣшти, |40| вь прилѣпскои странѣ, лѣто жe тогда бѣ ҂sѡнв, мѣсeца ѡктeбра, :кe: дьнь.
И всe тоѡ да прѣбиваѥть дрьжимо |41| и ѡбладаѥмо намастиру сeму нeпоколeб`лѥмо и нeѡтeм`лeмо, дон`дeжe имeѥ царьство вeч`ноѥ пришьд разорить |42| и упразднить в`саку власть зeм`льну и дрьжаву. К`то ли дрьзнѣ прѣждe того врѣмeнѣ, нe ими ст`раха Божиιа прeдь собо|43|мь, ѡтнѥти и ѡтрьг`нути и мало ч`то ѡт приложeнихь мною Стeфаномь кралeмь сeму всeбожьствному монас`тиру, |44| горѣ тому ч`ловѣку, ιако г`нѣв и ιарость и ѡг`нь нeгасушти и в`сака мука кон`ца нeимушти, штeдицѣ таковому |45| ѡд страш`наго и нeлицeмeр`наг[о] [с]удиѥ и мьс`титeлιа Христа и да ѥсть прич`тeнь сь(!) рас`пьньшми Христа и рeкши: „Крь…“e).”

25. Oktober 1343, Debresta (nordöstlich von Prilep)
König Stefan Dusan (1331-46; Kaiser 1346-55) schenkt dem Kloster St. Petrus und Paulus (in der heutigen Stadt Bijelo Polje, Montenegro) ein Dorf und zwei Weiler im benachbarten Gebiet im Limtal.

Current repository:
Das Original ging verloren. Die wahrscheinlich früh und spätestens bis siebziger Jahren des 14. Jahrhunderts angefertigte Abschrift wird im AHS unter Хил. 21 (zweite Signatur A 4/9) aufbewahrt.

Material: Pergament.
Dimensions: 457 x 320-323 mm
Condition: Es fehlt der Schlußteil. Der Text wird am Ende der Sanctio abgebrochen.

Source Fulltext: Z. Vujosevic, Hrisovulja kralja Stefana Dusana manastiru Sv. Petra i Pavla na Limu, SSA 3 (2004) 47-50. [kyr]

Original dating clause: Im Jahre 6852, im Monat Oktober, am 25. Tag
Editions:
* S. Novakovic, Zakonski spomenici, 598-599 (Auszug); A. Solovjev, Kad je Decanski proglasen za sveca?, Bogoslovlje 4, Beograd 1929, 284-298 [kyr]; Z. Vujosevic, s. unten.
Facsimile:
* ASANU, 8876-43; NBS, Ф 2756; AS (Film).
Secondary Literature:
* A. Solovjev, s. oben; L. Slaveva - V. Mosin, Srpski gramoti, 61-62; D. Sindik, Srpska akta, 33-34; Z. Vujosevic, s. unten, 45-69.
Comment
Der serbische König Stefan Uros III. Decanski (1321-31), der Vater Dusans, wird in dieser Urkunde zum ersten Mal als Heiliger erwähnt.

Language: Altserbisch.

Charter of Serbian first emperor Stefan Dusan Nemanjic 1346-1355 to the independent city of Dubrovnik written in Latin language and signed in Serbian language in Skoplje 20th August 1346.

Opening line in Latin language reads: “Stephanus dei gratia Romanie, Sclauonie et Albanie imperator.” (STEFAN BY THE GRACE OF GOD EMPEROR OF ROMANIE (GREECE), SERBIA AND ALBANIE). In the very first line of his charter he states 3 geographical areas that he ruled over as an emperor! Serbs called Greece ROMANIE because it was Eastern Roman Empire at the time only called Byzantine Empire much later in the mid 16th century. This expression is even found on some Dušan silver coins.
SCLAUONIE is Latin word for Serbs or Slavic people and ALBANIE is mountainous region in the former Epirus kingdom territory.
All 3 toponyms identified different geographical regions!

However, in his signature a the end of the letter he signs in Serbian: “МИЛОСТИЮ БОЖИѤЮ СТЄФАНЬ ВЬ ХРИСТА БОГА ВѢРНИ ЦАРЬ СРЬБЛѤМЬ И ПОМОРИЮ И ГРЬКѠМЬ И ЗАПАДНОИ СТРАНАМ” (BY THE GRACE OF GOD STEFAN IN CHRIST GOD THE PIOUS EMPEROR OF SERBS AND COASTLAND AND GREEKS AND WESTERN SIDES).

In his signature in 1346 he mentions only two people that he is emperor of, Serbs and Greeks. Albanie is a geographical area a mountainous region in the former Epirus kingdom territory just like Adriatic Sea Coastland and Western Sides today territory of Hercegovina and parts of Bosnia, that he also mentioned.
Albanie it’s not people but geographical mountainous region, if it is referring to people he would mention that he is ruling over three people not just two!

Full text in Latin with signature in Serbian:

“Stephanus dei gratia Romanie, Sclauonie et Albanie imperator. Universis et singulis hominibus universitatis civitatis Ragusie, tam рresentibus quam futuris, |2| devotis nostris, gratiam et bonam voluntatem. Specialis illa devotio, quam erga confessorem mirificum et egregium beatissimum Nicolaum felicis recordationis |3| dominus Vrossius, dominus avus noster, et bone memorie dominus Stephanus, dominus genitor noster, illustrisimi reges condam Arascie, habuerunt et quam nos multomagis habemus, spe|4|cialiter nos inducit ut archam ipsius beatissimi Nicolai in Baro, in qua corpus ipsius sancti venerabiliter requiescit et de cuius tumba incessanter mana manat, honore |5| et comodo benivolo prosequamur. Cum itaque, sicut pro parte capituli dicte ecclesie peticio nobis exhibita continebat, in ipsa ecclesia est necessitas certe quantitatis cere anno quolibet |6| pro cultu divino. Nos autem, considerantes ut divinus cultus in ipsa ecclesia augeatur et ut specialiter pro animabus dominorum avi et genitoris predictorum, ac etiam pro salute nostra et domini |7| nati nostri et nostre consortis oratio semper fiat, de nostro tributo quod habemus in dicta civitate Ragusie, anno quolibet in perpetuum, pro cera emenda in dicta ecclesia ducenta per|8|pera bonorum grossorum venetorum, duodecim pro quolibet perpero computatis, concedimus atque donamus, incipiendo videlicet, a presenti mense augusti presentis anni, quartedecime indictionis. |9| Mandantes propterea universis et singulis hominibus, consiliariis et aliis officialibus dicte civitatis Ragusie, tam presentibus quam futuris, ut anno quolibet in perpetuum de nostro tributo |10| predicto, quod habemus in dicta civitate Ragusie, ad requisitionem dominorum Nicolai archipresbyteri Aquevive barensis diocesis, et Nicolai de Barolo, canonicorum et procuratorum |11| capituli dicte ecclesie et aliorum procuratorum dicte ecclesie, qui pro tempore erunt, a presenti mense augusti presentis anni incipiendo, ducenta perpera grossorum venetorum, duo|12|decim pro quolibet perpero computatis, dare et assignare ac ab aliis assignari facere pro emendo ceram predictam, et de dictis perperis singulis vicibus a dictis procuratoribus, |13| presentibus et futuris, recipiatis ydoneam apodixiam eorum sigillis sigillatam ad certitudinem et cautelam, tam nostre curie quam vestre universitatis Ragusie.
Datum |14| Scopie, sub pendenti sigillo et supscriptionibus manus nostre maiestatis, Anno Domini Millesimo trecentesimo quadragesimosexto, indictione quartadecima, |15| die vigesimo mensis augusti, imperiatus nostri anno primo.
МИЛОСТИЮ БОЖИѤЮ СТЄФАНЬ ВЬ ХРИСТА БОГА ВѢРНИ ЦАРЬ СРЬБЛѤМЬ И ПОМОРИЮ И ГРЬКѠМЬ И ЗАПАДНОИ СТРАНАМ”

20. August 1346, Skopie.
Nachdem ihn die Kanoniker der Domkirche St. Nikolaus zu Bari über den Wachsbedarf verständigt haben, befiehlt Kaiser Stefan Dusan (1346-55; König 1331-46) der Gemeinde von Dubrovnik, von einem seiner Tribute die Summe von 200 Perper Venezianer Groschen jährlich der Bareser Kirche zu entrichten. Damit möchte er dem Beispiel seines Großvaters und seines Vaters folgen, die der Grabkirche von St. Nikolaus Hilfe leisteten.

Current repository:
Bari Archivio di S. Nicola Periodo Angioino L. 22

Das goldene hängende Siegel mit den Darstellungen des Kaisers und Jesu Christi (Gegenseite); Umschrift Altserbisch. Kurze Beschreibung S. Cirkovic, s. unten, 87-88.Material: Pergament.
Dimensions: 270 x 340 mm

Eine Abschrift ist in einem Privilegbuch der Bareser Domkirche aus dem 17. Jahrhundert erhalten geblieben (Ed. V. Makusev, Italjanskie arhivi i hranjasciesja v nih materiali dlja slavjanskoj istorii III. Neapolj, Bari, Ankona, Prilozenie k XIX-mu tomu no 4 Zapisok Imperialnoi akademii nauk, Petrograd 1871, 11-12 - Russisch; F. Racki, Rukopisi ticuci se juznoslovinske povjesti u arkivih srednje i dolnje Italije, Rad JAZU 18, Zagreb 1872, 229-230).

Source Fulltext: S. Cirkovic, Povelja cara Dusana Opstini dubrovackoj o isplati 200 perpera godisnje crkvi Svetog Nikole u Bariju, SSA 4 (2005) 88-89. [kyr]

Original dating clause: Anno Domini Millesimo trecentesimo quadragesimosexto, indictione quartadecima, die vigesimo mensis augusti, imperiatus nostri anno primo
Editions:
* S. Novakovic, Zakonski spomenici, 715-716; F. Nitti di Vito, Le pergamene di s. Nicola di Bari, Periodo Angioino (1343-1381), Codice diplomatico Barese XVIII, Trani 1950, 43-44, n° 22; G. Cioffari, The Tsars of Serbia and the Basilica of St. Nicholas in Bari, Nicolaus 1 (1981) 145-175; G. Cioffari, Gli zar di Serbia la Puglia e S. Nicola. Una storia di santita e violenza, Bari 1989, 196 (Aufnahme als Beilage zwischen S. 80 und 81); S. Cirkovic, s. unten.
Facsimile:
* G. Cioffari, Gli zar di Serbia, s. oben.
Secondary Literature:
* G. Cioffari, The Tsars of Serbia; G. Cioffari, Gli zar di Serbia, 113-117; S. Cirkovic, s. unten, 87-98.
Comment
Die Frage der Authentizität bleibt offen. Da die Dubrovniker die Echtheit der Urkunde widerlegt haben, blieb sie ohne Wirkung.

Language: Latein; Unterschrift Altserbisch.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 133112xx cca – Dušan.

December 1331

King Stefan Dušan promises to Dubrovnik merchants that he will not take their goods without paying.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 994.

Sigillant: King Stefan Dušan
Seal: Impressed wax seal of natural color, now detached and preserved separately with remains of paper inside. Large hole in the lower section of the page.King Stefan Dušan
Material: Paper
Dimensions: 280–290 x 230–242 mm
Condition: Large hole in lower section, outside text. Several smaller holes affecting text.

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13340519 – Dušan.

19 May 1334, Dobrušte (near Prizren)

King Stefan Dušan confirms the grant of Stonski rat to the citizens of Dubrovnik and sets out some additional conditions and modes of resolving disputes.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 998.

Sigillant: King Stefan Dušan
Seal: Pendant wax seal colored red on a red chord running through five holes. King Stefan Dušan
Material: Parchment
Dimensions: 200–215 x 365–375 mm
Original dating clause: In the year 1334, in the month of May, 19th day.

Dusan Code is a compilation of several legal systems that was enacted by Stefan Uroš IV Dušan of Serbia in 1349.

It was used in the Serbian Empire and the succeeding Serbian Despotate.

It is considered an early constitution, or close to it; an advanced set of laws which regulated all aspects of life.

Dusan Code (in older manuscripts it is called the Law of the Faithful Emperor Stefan), is a collection of laws created during the reign and on the initiative of the Serbian Emperor Stefan Dusan. The Code has 201 articles, based on the best edition to date.

Articles 1-135 were passed at the Stale Assembly, held on the Ascension on May 21, 1349 in Skopje, and the second part, Articles 136-201, at a council between 1. IX 1353. and 31. VIII 1354, probably in Serres.

The Code was drawn up at a time when the state, after Dusan conquests, became the largest power in the Balkans. Dusan wanted, with the cooperation of the Stale parliament, to adopt norms that would apply to his entire extended empire and equally to all his subjects. At the same time, he wanted to strengthen his central government with laws passed in this way.

According to this aspiration to strengthen the central state power, Dusan Code is one of the legislative texts of the Czech, Polish and Hungarian rulers, who at that time took a similar attitude towards their great nobleman. According to this basic tendency, it can be said that Dusan Code is indeed the constitution of the then feudal Serbian state.

Dusan Code.pdf
Size : 167.297 Kb
Type : pdf

Dusanov Zakonik.pdf
Size : 726.559 Kb
Type : pdf

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13490920 – Dušan 2.

20 September 1349, Novo Brdo

Emperor Stefan Dušan, upon demand by Venetian and Dubrovnik envoys, orders that the collection of customs dues at Trebinje should be stopped.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1001.

Sigillant: Emperor Stefan Dušan
Seal: Golden (gilded) seal on a red chord running through four holes. Emperor Stefan Dušan
Material: Paper
Dimensions: 220–225 x 210 mm, folded plica
Condition: Large part of text on left side torn off. Other smaller holes.

Charter of Emperor Uroš 1355-1371

To Basset Bivolocic and Tripet Buca

Skopje, April 10, 6865 = 1357

Emperor Stefan Uroš gives the Kotor lords Basset Bivoločić and Tripet Bući the island of Mljet as a heritage property with all the rights enjoyed by the previous owners.

State Archives in Dubrovnik (Diplomata et acta, Vienna number 1007)

Signature at the bottom of the charter in medieval Serbian: СТЕФАН УРОШ БЛАГОВЕРНИ ЦАР СРБА И ГРКА (STEFAN UROŠ PIOUS EMPEROR OF THE SERBS AND GREEKS).

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13700405 – Vukašin.

5 April 1370, Makedonski Brod ("Brod u Poreču" in document).

King Vukašin confirms to the citizens of Dubrovnik privileges given to them by emperor Dušan and other previous Serbian rulers.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1020.

Sigillant: King Vukašin
Seal: Pendant wax seal of natural color on a red chord running through four holes. King Vukašin
Material: Paper, folded
Dimensions: 415 x 305 mm
Condition: Small holes and stains.

Превод Горана Илића:

"По изреченом милосрђу и човекољубљу владике мог слатког ми Христа, и по извољењу и милости и свемилости његовој краљевству ми, као што се изли благодат светог духа на апостоле и рече им: “Идите по целом свету и проповедајте славу мог божанства”, такве дарове и краљевству ми дарова и постави ме за господина земље Српске и Грчке и западним странама, и за сву захвалност његову и милост краљевству ми у све дане веселећи се у земљи краљевства ми.

Cа превољеном краљевства ми госпођом Јеленом и превољеним ми синовима краљевства ми, Марком и Андријашем, благо изволи краљевству ми благословом светог духа да сваке законе и хрисовуљe као и у бивше господе, никако не кршити и прекрајати, него још боље и крепкије потврђивати свим срцем и залагањем срдачним, не само у земљи краљевства ми већ и у хришћанским поморским градовима потврђивати законе и хрисовуљe, као што је било у краљевству ми бивших краљева и царева.

У вези са овим дођоше ми много вољени пријатељи краљевства ми, властела града Дубровника: Миша Боваљевић и Јаков Соргочевић и донесоше ми краљевству ми хрисовуљy господина цара Степана, како је долазио цару Степану, Никола Ђорђе Венет, и са њим властела дубровачка: Марин Бунић и Симеон Бенешић и Жива Чревић. И виде краљевство ми записаније пређашње господе, како су утврдили и записали хрисовуља и законе граду Дубровнику, овако исто и краљевство ми да не прекрши за писанија њихова, већ боље и крепкије да потврди краљевство ми, тако да почива тврдо и непоколебљиво до века, како су записала друга господа и цару Степану хрисовуље, повеље и законе, тако исто и краљевство ми потврди и записа.

И молим и запраштам њега да изволи благослову светог духа, по краљевству ми сво ово записаније краљевства ми не прекршено бити, већ боље и крепкије потврђивати. Сво ово слово записа се и утврди кићеним знамењем краљевским у лето 1370, месеца Априла, пети дан.

С дозволом краља, логотет Братислав одлучи писати милостнику у Поречу на Броду и сву милост краљевство ми учини да важи у Дубровнику као и у краљевству ми.

У ХРИСТА БОГА БЛАГОВЕРНИ И ХРИСТОЉУБИВИ ВУКАШИН КРАЉ"

Povelja kralja Vukašina.aac
Size : 6165.917 Kb
Type : aac

English translation:

"By the mercy and charity of the bishop of my sweet Christ, and by the will and mercy of his kingdom, as the grace of the Holy Spirit was poured out on the apostles and said to them: "Go into all the world and preach the glory of my divinity", such gifts and give me gifts to the kingdom and make me lord of the lands of Serbia and Greece and the western countries, and for all his gratitude and mercy to my kingdom all the days rejoicing in the land of my kingdom.

May the kingdom of mine, most loved Mrs Jelena and most loved sons of my kingdom, Mark and Andrew, gently bless the kingdom with the blessing of the Holy Spirit, so that every law and Christ will, as in the former lords, is not violated and rewritten, but even better and stronger confirmed with all my heart and with heartfelt efforts, not only in the land of our kingdom, but also in Christian maritime cities, to confirm the laws and Christ will, as was the case in the kingdom of my former kings and emperors.

In connection with this, my beloved friends of the kingdom, the nobles of the city of Dubrovnik: Miša Bovaljević and Jakov Sorgogević, came to me and brought me the kingdom of Mr and Emperor Stepan's Christ will, as he came to Emperor Stepan, Nikola Đorđe Venet, and with him the nobles of Dubrovnik: Marin Bunić and Simeon Benešić and Živa Črević. And they saw the kingdom of my former lords, as they established and wrote the Christ will and the laws of the city of Dubrovnik, so also my kingdom not to violate their writings, but better and stronger to confirm my kingdom, so that it rests firmly and steadfastly forever, as wrote other lords and Emperor Stepan Christ will, charters and laws, so also my kingdom confirmed and recorded.

And I beg and forgive him to bless the holy spirit, kingdom of mine, not to be violated, but to confirm it better and stronger. All this letter was written down and fortified with a royal decorations in the summer of 1370, on the fifth day of the months of April.

With the permission of the king, the logotet (Writer) Bratislav decided to write to the benefactor in Poreč on Brod and all the grace of the kingdom made it valid in Dubrovnik as well as in my kingdom.

IN CHRIST GOD, THE PIOUS AND CHRIST-LOVING KING VUKASIN"

ПОБОЖНО [ЈЕ] И ДОСТОЈНО ПОХВАЛИТИ ИСТИНСКОМ ВЕРОМ И ЖЕЉЕНУ РЕЧ ПРИНЕТИ СВОЈЕМУ ДОБРОТВОРУ ВЛАДИЦИ ХРИСТУ, ОД КОГА СВЕ СТВОРЕНО И ОБЈАВЉЕНО БИ НА ПОХВАЛУ БОЖА[1]НСКОГ ПРОВИЂЕЊА, КОЈЕ СЕ СМИЛОВА ЧОВЕЧИЈЕМ РОДУ, КОЈЕГА СТВОРИ ПРЕМА ПРЕЧИСТОМ ЛИКУ СВОЈЕГА БОЖАНСТВА, И ДАДЕ МУ ВЛАСТ И РАЗУМ, ДА БУДЕ [НАД] СВОМ ЗЕМАЉСКОМ ТВАРИ И ДА РАЗУМИ[2]ЈЕ И ТВОРИ СУД И ПРАВДУ ПОСРЕД ЗЕМЉЕ. ТАКОЂЕ ЗАТИМ И МЕНИ, СВОМЕ РОБУ, ЗА МИЛОСТ СВОГА БОЖАНСТВА, ДАРОВА ДА МИ ПРОЦВЕТА ИЗДАНАК ПЛЕМЕНИТО УКОРЕЊЕНИ У РОДУ МОЈЕМУ И УДОСТОЈИ МЕ ДВОСТРУКИМ ВЕНЦЕМ [3] КАКО БИХ ОБИМА ГОСПОДСТВИМА УПРАВЉАО, ПРВО ИСПРВА У БОГОМДАНОЈ НАМ ЗЕМЉИ БОСНИ, ПОТОМ ПАК ГОСПОД МОЈ БОГ МЕ ПОЧАСТИО ДА НАСЛЕДИМ ПРЕСТО ПРАРОДИТЕЉА МОЈИХ, ГОСПОДЕ СРП[4]СКЕ, ЗАТО ЈЕР ТИ МОЈИ ПРАРОДИТЕЉИ, У ЗЕМАЉСКОМ ЦАРСТВУ ЦАРСТВОВАВШИ, И НА НЕБЕСКО ЦАРСТВО ПРЕСЕЛИЛИ СЕ БЕШЕ. ЈА, ПАК, ВИДЕВШИ ЗЕМЉУ СВОЈИХ ПРЕДАКА ОСТАВЉЕНУ НАКОН ЊИХ И ДА НЕМА СВОГ [5] ПАСТИРА, ОДОХ У СРПСКУ ЗЕМЉУ, ЖЕЛЕЋИ И ХТИЈУЋИ ОСНАЖИТИ ПРЕСТО РОДИТЕЉА МОЈИХ. И ТАМО ИШАВШИ КРУНИСАН БЕХ ОД БОГА ДАРОВАНОМ МИ КРУНОМ НА КРАЉЕВСТВО ПРАРОДИТЕЉА МОЈИХ, [6] ДА БУДЕМ У ХРИСТУ ИСУСУ ПОБОЖАН И ОД БОГА ПОСТАВЉЕНИ СТЕФАН, КРАЉ СРБA У БОСНИ И ПРИМОРЈУ И ЗАПАДНИМ СТРАНАМА.

И ПОТОМ ПОЧЕХ С БОГОМ КРАЉЕВАТИ И ПРАВИТИ [7] ПРЕСТОЛ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ, ЖЕЛЕЋИ ШТО ЈЕ ПАЛО УЗДИГНУТИ И ШТО СЕ РАЗОРИЛО ОСНАЖИТИ. И КАД САМ ДОШАО У ЗЕМЉЕ ПОМОРСКЕ, ПРИШАВШИ ПРЕД СЛАВНИ И ДОБРОНАРОЧИТИ ГРАД ДУБРОВНИК, И ТУ ИЗИ[8]ЂОШЕ ПРЕД НАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО ПОШТЕНА ВЛАСТЕЛА ДУБРОВАЧКА, СА СВАКОМ СЛАВОМ И ЧАШЋУ И ПОДСЕТИШЕ НАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО НА СВОЈЕ ЗАКОНЕ, УГОВОРЕ И ПОВЕЉЕ. КОЈЕ СУ ИМАЛИ С ПРАРОДИТЕЉИМА НАШЕГ ВЕЛИЧАНСТВА, [9] С ГОСПОДОМ БОСАНСКОМ. И О ТОМ СУ ГОВОРИЛА ПРЕД НАШИМ ВЕЛИЧАНСТВОМ ОВА И ОВА ВЛАСТЕЛА: МАРИН МЕНЧЕТИЋ, МИХАИЛ БОБАЉЕВИЋ, ДОБРЕ КАЛИЧИЕВИЋ, МАТЕО ЖУРГОВИЋ, [10] ЖУН ГРАДИЋ, НИКОЛА ГУНДУЛИЋ. И ОВА ВЛАСТЕЛА ХТЕЛА ЈЕ ПОТВРДИТИ КОД НАШЕГ ВЕЛИЧАНСТВА СВОЈЕ ЗАКОНЕ И УГОВОРЕ КОЈЕ СУ ИМАЛИ С ПРАРОДИТЕЉИМА И РОДИТЕЉИМА НАШЕГ ВЕЛИЧАНСТВА, С ГОСПОДОМ БОСАН[11]СКОМ И ГОСПОДИНОМ БАНОМ СТЕФАНОМ.

И ЗАРАД ЉУБАВИ И ЗАЈЕДНИШТВА НАШЕГ И НАШИХ ПРЕТХОДНИКА КОЈЕ СМО ИМАЛИ С ГРАДОМ ДУБРОВНИКОМ И ВЛАСТЕЛОМ ДУБРОВАЧКОМ, ЗАРАД ТОГА ИМ НАШЕ ВЕЛИЧАН[12]СТВО ЗАПИСА И ПОТВРДИ И БОЉЕ УРЕДИ СВЕ ЗАКОНЕ И УГОВОРЕ И ПОВЕЉЕ И ТРГОВАЧКЕ СЛОБОДЕ КОЈЕ СУ ИМАЛИ. СА ГОСПОДОМ БОСАНСКОМ. И ПОТОМ ПОДСЕТИШЕ НАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО [13] ГОРЕ СПОМЕНУТА ВЛАСТЕЛА ДУБРОВАЧКА И НА УГОВОРЕ И ЗАКОНЕ И ПОВЕЉЕ КОЈЕ ЈЕ ИМАО ГРАД ДУБРОВНИК С ГОСПОДОМ СРПСКОМ И РАШКОМ. И ДОК САМ ИСПУЊАВАО ПРИЈАШЊУ ЉУБАВ [14] И СКЛАД С ГРАДОМ ДУБРОВНИКОМ И ЊЕГОВОМ ПОШТОВАНОМ ВЛАСТЕЛОМ, УЧИНИХ МИЛОСТ, ЗАПИСАХ И ОБНОВИХ И БОЉЕ ИСПУНИХ У СВАКОЈ СЛОБОДИ И ЧИСТОТИ [15] ДА СЕ ИМАЈУ ЧВРСТИМ И НЕПРОМЕЊЕНИМ ДРЖАТИ ТИ УГОВОРИ И ЗАКОНИ И ПОВЕЉЕ И ТРГОВАЧКЕ СЛОБОДЕ И НИ ОД КОГА ДА НЕ БУДУ ОТЕТЕ. ПОСЛЕ ОВЕ НАШЕ РЕЧИ И ПОТВРДЕ ОБЕЋАЊА [16] ГРАД ДУБРОВНИК И ВЛАСТЕЛА ДУБРОВАЧКА ДА ЋЕ НАШЕМ ВЕЛИЧАНСТВУ ЗАКОНИТО ДАВАТИ ДОХОДАК СРПСКИ, КОЈИ СУ ДАВАЛИ И СРПСКОЈ ГОСПОДИ, ТАКОЂЕ ДА ЋЕ НАШЕМ ВЕЛИЧАНСТВУ ДАВАТИ СВАКОГ БУДУЋЕГ [17] ДМИТРОВА ДАНА ДВЕ ХИЉАДЕ ПЕРПЕРА ПОД ОВИМ УГОВОРОМ, ЗАКОНОМ И НАЧИНОМ СВЕ ДОК НАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО ДРЖИ И ГОСПОДАРИ ОВОМ ЗЕМЉОМ ПРИМОРСКОМ: ТРЕБИЊЕМ, [18] КОНАВЛИМА И ДРАЧЕВИЦОМ.

И ОВИМ ОБЕЋАЊЕМ НАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО ВЛАСТЕЛИ ДУБРОВАЧКОЈ, ДА ДУБРОВАЧКИ ТРГОВЦИ И РОБА ПРОЛАЗЕ [19] ПО ЦЕЛОЈ НАШОЈ ЗЕМЉИ И ДРЖАВИ СЛОБОДНО, И ДА ИМ ТОГА НИКО НЕ СМЕ БРАНИТИ, И ДА НИКО НЕ СМЕ ЗА ЊИХ НИ ЗА ЊИХОВОМ РОБОМ ПОСЕГНУТИ ИЛИ ИХ ЧИМ ЗАДРЖАВАТИ, НИ ВЛАСТЕЛИН НИ ВЛАСТЕЛИЧИЋ, НИТИ БИЛО КО [20] МАЛИ ИЛИ ВЕЛИКИ. АКО ЛИ СЕ КО ДРЗНЕ И ПОТВОРИ РЕЧ НАШУ, И УЗМЕ ИМ НЕШТО У ОБЛАСТИ КРАЉЕВСТВА МИ, ДА ИМ ЈА ТО ИМАМ ПЛАТИТИ ИЗ СВОЈЕ КОМОРЕ, [21] А КРИВЦА ТОГА ДА ИМАМ ТРАЖИТИ. И ОБАВЕЗУЈЕМ СЕ ДА ЋУ ЊИХОВО ВЛАДАНИЈЕ ЧУВАТИ И ПАЗИТИ ОД НАПАДА, ОД КРАЂЕ, ОД СВАКЕ ЗЛОБЕ И СИЛЕ, И ЈОШ СЕ [22] ОБАВЕЗУЈЕМ АКО ИМА КО ШТО ГОВОРИТИ ИЛИ ЧИНИТИ ПРИСИЛУ ГРАДУ ДУБРОВНИКУ ЗА ТАЈ ДОХОДАК КОЈИ ИМАЈУ ДАВАТИ МОМ. КРАЉЕВСТВУ, ДА ИМА КРАЉЕВСТВО МИ ОД ТО[23]ГА ЊИХ БРАНИТИ И ПОМАГАТИ ДА ИМ СЕ НЕКА ШТЕТА У ВЛАДАЊУ ИЛИ У ТРГОВАЊУ НЕ УЧИНИ ЗА ТО. И НЕ ДАО БОГ, ДЕСИ СЕ НЕКО ВРЕМЕ И НЕ БУДЕ ОВА ЗЕМЉА У ОБЛАСТИ [24] КРАЉЕВСТВА МИ: ТРЕБИЊЕ, КОНАВЛЕ И ДРАЧЕВИЦА, ИЛИ КРАЉЕВСТВО МИ НЕ ИСПУНИ И НЕ НАПРАВИ ВИШЕРЕЧЕНОГ, И НЕ ПЛАТИ ТРГОВАЦА, ИЛИ НЕ ПАЗИ ВЛАДАНИЈА, ИЛИ СНАЂЕ ЊИХ. [25] НЕКА ЈЕ ШТЕТА ЗА ТАЈ ПРИХОД, ДА ТАЈ ПРИХОД НЕЋЕ ТРАЖИТИ ОД ЊИХ, НИ ОД БИЛО КОГА ДРУГОГ ПОСЛЕ МЕНЕ, НИТИ ДА СУ ДУЖНИ ДА ГА ДАЈУ.

И ПОСЛЕ СВЕГА ОВОГА ОБЕЋАЊА [26] МОГА ЦАРСТВА СА БОГОМ ДАНИМ ЦАРСТВОМ МАЈКЕ МОЈЕ, ГОСПОЂЕ КИРЕ ЈЕЛЕНЕ И ГОСПОЂЕ КРАЉИЦЕ КИРЕ ДОРОТЕЈЕ И ИЗАБРАНОГ ПЛЕМИЋА ЦАРСТВА МОГА, [27] И БИШЕ ПЛЕМИЋА У МОМ ЦАРСТВУ: ЖУПАН БРАНКО ПРИБИНИЋ, ДВОРЈАНИН ВУКОСАВ СТЕФКОВИЋ, ДОБРАШИН СТЕФАНОВИЋ, ВОЈВОДА ВЛАТКО ВУКОВИЋ, КНЕЗ ВУКАШИН [28] МИЛАТОВИЋ, КНЕЗ ПРИБОЈЕ МАСТНОВИЋ, ЖУПАН БЈЕЛАК САНКОВИЋ, КТИТОР ТВРТКО ВЛАЂЕВИЋ, ВУКАЦ ВЛАДИСАЛИЋ. И ТАКО ОБЕЋАВАМО ДА ЋЕ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ [29] И ИЗМЕЂУ ГРАДА ДУБРОВНИКА И ЊЕГОВОГ ВЛАДАРА ВЛАДАТИ ВЕРНА И СВЕСРДНА ЉУБАВ, КАКВУ СУ С ЊИМ ИМАЛИ ПРАДЕДОВИ И РОДИТЕЉИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ [30] И БОСНЕ. И ЗА ОВУ РЕЧ И ЗА ОВУ ГОРЕ НАПИСАНУ ПРАВДУ ОБЕЋАВА МИ ЦАРСТВО НА СВЕТОМ ЈЕВАНЂЕЉУ И ПРЕД ЧАСНИМ КРСТОМ ХРИСТОВИМ И МАТЕРОМ ЦАРСТВА, И СА МНОМ [31] ЦАРИЦОМ И ЕЛОКВЕНТНИМ ВЕЛМОЖЕМ, ДА ОВА РЕЧ И ОВО ОБЕЋАЊЕ ДА БУДЕ ЗАПИСАНО ЧВРСТО И НЕПОКОЛЕБЉИВО ДО ВЕЧНОСТИ: КО СЕ УСУЂУЈЕ ДА ИСПУНИ ОВУ НАШУ РЕЧ И ОБЕЋАЊЕ [32] НА КОЈЕ СМО СЕ ОБАВЕЗАЛИ И ПИСАЛИ, НЕКА УЗМЕ НА СЕБЕ И НА СВОЈУ ДУШУ ОНЕ КЛЕТВЕ КОЈЕ СМО МЕЂУСОБНО ИЗГОВОРИЛИ. ПРЕД СВЕТИМ ЈЕВАНЂЕЉЕМ, И НЕКА МИ ЦАРСТВО ДА ОВО [33] ДА НИКАД НЕ ФАЛСИФИКУЈЕМ, ДО КАДА ГРАД ДУБРОВНИК И ВЛАСТЕЛА ДУБРОВАЧКА КРИВОТВОРЕ ОВО И НЕКИМ НЕВЕРЈЕМ ИЗГУБЕ ОНИ И ДЕЦА ЊИХОВА И НАСЛЕДНИЦИ ЊИХОВИ. И МОЛИМ СЕ И ЗА [34] ЧИТАЊЕ, КОГА ГОД БОГ ПОСТАВИ ПОСЛЕ МЕНЕ НА ПРЕСТО ЦАРСТВА МОГА, НЕ ДА ОВО ПОТВРДИ, НЕГО ШТАВИШЕ, ДА ТО БОЉЕ ИСПУНИ И ПОТВРДИ И ДА БОЉЕ ОЈАЧА. И ОВО ОБЕЋАЊЕ [35] И ПИСАЊЕ ЗАПИСА И ПОТВРДИ КРАЉЕВСТВО МИ ПРЕД ГРАДОМ ДУБРОВНИКОМ У ЖРНОВНИЦАМА ГОДИНЕ ПО РОЂЕЊУ ХРИСТОВУ 1378. МЈЕСЕЦА АПРИЛА 10. ДАН. [36] И ПОСЛИЈЕ СВЕГА СВРШЕНОГ ДОЂОШЕ СВЕПОШТЕНИ ВЛАСТЕЛИНИ ДУБРОВАЧКИ ДОБРЕ КАЛИЋИЕВИЋ И МАТЕО ЖУРГОВИЋ У СЛАВНОМ ДВОРУ КРАЉЕВСТВА НАШЕГ У ТРСТИВНИЦУ, И ЈА ГОСПОЂА [37] КИРА ЈЕЛЕНА И ГОСПОЂА КРАЉИЦА КИРА ДОРОТЕЈА, ВИДЕВШИ ОБЕЋАЊА И УСЛОВЕ ГОСПОДИНА КРАЉА С ГРАДОМ ДУБРОВНИКОМ ВИШЕПИСАНЕ , И ОВА БОЉЕ ПОТВРЂУЈУЋИ, ПРИСЕГОСМО ПРЕД СВЕТИМ ЕВАНЂ[38]ЕЉЕМ И ПРЕД ЧАСНИМ КРСТОМ ХРИСТОВИМ У ЦРКВИ СВЕТОГ ГРГУРА ИС НАШОМ ВЛАСТЕЛОМ, С ОВИМА ИС ОВИМА: ВОЈВОДА ВУКАЦ ХРВАТИНИЋ, КНЕЗ ВУКОТА ПРИБИНИЋ, КНЕЗ ХЕГЕН ДРАГОСЛАЛ[39]ИЋ, ВЛАТКО ВОЈВОДИЋ, ЖУПАН ВУКАЦ ЧРНУГОВИЋ, РАДОСЛАВ ПРИБИНИЋ, ВУКМИР СЕМКОВИЋ, ХРАНА ВУКОВИЋ, ПУРЋА ХРВАТИНИЋ, БЈЕЛИЦА ИЖЕСА[40]ЛИЋ, ЖУПАН ДИНИЦА. И ТАКО ОБЕЋАСМО И ПРИСЕГОСМО У СВЕ ВИШЕУПИСАНО ДА ЈЕ ТВРДО И НЕПОКОЛЕБЉИВО ДО ДАНА И ДО ВЕКА. И ОВО СВРШИ СЕ МЕСЕЦА ЈУНА 17. ДАН. А ПИСА ЛОГОФЕТ ВЛАДЕ [41].

СТЕФАН ТВРТКО У ХРИСТА БОГА КРАЉ СРБА У БОСНИ И ПРИМОРЈУ

Charter of knez Lazar 8th August 1381

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“[Мысльнимь св]ѣтомь ѡзаривше си мис[ли] будушта предзреше божьств[ьни] пророци. Темь|2|[же Давидь веле]гласно глаашаше: „Придуть вси езици и поклонет се [пр]ѣ[д] тобою Господи“a). |3| [Ѥгоже сьбити]ю зрешти ѥже ѡт езикь Црькви и ıакоже багреницею [царск]ою ѡдеıавши |4| [се, крьвию Вл]адичнею юже ѡт ребьрь истекьшею, радуюшти се к[расу]ѥт се. И пове|5|[лѣнїи сьблюд]ениѥмь надеждею укреплаѥт се будуштеѥ ради жи[з]ни вьсприетию, |6| [ѥиже слави и] чьсти вьжделеховѣ.
Темже и азь вь Христа Бога благов[ѣ]рни самодрьжа|7|[внїи господинь Ст]ефань кнезь Лазарь и сь подружиѥмь моимь кн[ег]иномь Милицомь,|8| [...] землею срьбскою всею и Подунавиѥмь. П[онѥ]же приде к намь |9| [... кѵр] Гѥрасимь и говори ни ѡт чьстнеишаго игум[ена] лаврьскога |10| [...ту] суштихь чьстнеишихь инокь светие ѡбители Л[а]вр[и], елика имь |11| [...скомь].
И узнавь господство ми нужду мон[а]стирьску и кь концу всакое |12| [...жившую] и сьветь ιа[к]о намь изредьнь сьвештахомь Бога умолити ѡ на|13| [...ишенихь], сьмислисмо и приложисмо кь чьстнеишеи [...] ѡбители [...] |14| [...] и истиние Богородице н[а] С[вет]ои Горе Атон[а] ле[жешт]ои царские свѣште |15| [...] да се дава [...]рьда всако годиште ст[о л]итрь сребра до |16| [...]жение дому всенепор[очн]ие Владычице и вь потр[ѣбу] ту суштимь чьстнеи|17|[...].
Аште ли же вь некое врем[е] или лето или ми сами, [и]ли [и]нь кто други |18| [...]никь наших, или кого изволи Бог по мне господство[ва]ти, дрьзнеть сиιа |19| [...]ѡсвети се единои и вь[ло]жи се, да му ѥст супьрни[ца] вьсесвета и прѣ[...] |20| [...]жда наша и Богородица [...] и да не имать видети [с]вѣть лица Божиιа. |21| [...]
|22|[Вь лѣто .З.Ѡ.П.Ө.],b) индикть ·д·.
|23| [ВЬ ХРИСТА БОГА БЛАГѠВѢР]НЇc) СТЕФАНЬ КНЕЗЬ ЛАЗАРЬ ГОСПОДИНЬ СРЬБЛЕМЬ И ПОДУНАВИЮ
|24| [Повелѣнїемь] господина кнеза логоф[еть Но]вакь прѣручи месеца ав[гус]та ·и· дьнь у плем[е|25|нитомь гра]ду Кознику.”

8. August [1381], Koznik (eine Burg im Ibargebiet)
Fürst Lazar bestätigt dem Kloster Megisti Lavra (Groß Lavra) am Athos die jährliche Hilfsabgabe an Silber.

Current repository:
Archiv des Klosters Megisti Lavra; Kasten 24, ohne Signatur.

Wachssiegel, stark beschädigt.Material: Papier.
Dimensions: 295 x 160 mm.
Condition: Das Dokument ist durch Nässe stark beschädigt, insbesondere seine linke Seite, womit im jeden Zeilenanfang 10-15 Buchstaben fehlen. Die Arenga läßt sich nach dem Formular vollständig rekonstruieren.

Source Fulltext: S. Cirkovic, Dve srpske povelje za Lavru, HZ 5 (1983) 92-93 [kyr].

Original dating clause: Der vollständige Datierungsformel ist durch Schäden nur teilweise leserlich. Davon blieben Datum- und Indiktionsangabe erhalten: 08. August, Indiktion IV (dementsprechend das Jahr 1381).
Editions:
* S. Cirkovic, s. unten (mit Kommentar); A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 172 (nach Cirkovic).
Facsimile:
* Actes de Lavra IV, 184-185, Abb. V.
Secondary Literature:
* Actes de Lavra IV, s. oben; A. Mladenovic, s. oben, 171-175.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Ps 86,9.
b) Rekonstruktion nach Cirkovic, s. unten, 93.
c) Rekonstruktion nach Cirkovic, s. unten, 93.

Charter of knez Lazar 1380-1389

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“Вь Христа Бога благовѣрны и самодръжъць въсѣмъ Сръблѥмъ, христолюбивı Стефанъ кнезь Лазаръ. Да ѥст вѣдѣмо въсакому ѥмуже |2| даруѥтъ Богь по мнѣ ѡбладати землѥю, како ѥ доходиль прѣд ме игумень хиландарскы Сава Голѣмовь брать и съ нимь старци |3| на име Аөанасїе Высимьчь и другы Аθанасїе Мрасорь и инїи прочїи старци. И позваше Црѣпа на судъ прѣд ме за Црьковь што ѥ |4| сьзидаль ѥговь ѡтьць Влькославь у своѥи баштинѣ у Петрусу, на мѣстѣ рекомѣмъ Лѣштїи и приложилъ под Хиландаръ. И за тои |5| имь азь не хотѣх судити, нь их послах на законь прѣд господина и ѡтьца ми прѣѡсвештеннаго патрїарха Ефрема. И тьгаи се нѣсу прѣли, нь по|6|ставише рокь ѥдинь на Богоıавлѥнїе, а другы на Благовѣштенїе, а третїи рокь на Спасовь дьнь. И приш`ль ѥ на Спасовь дьнь на рокь |7| Герасимь Влъковь брат и Германь и Өома икономь крушевскы и Гервасїе и друзїи старци и стали су на судѣ с Црѣпом. |8| И ѡни су изнесли хрисовуль цара Уроша, како ѥ записаль Влькославь прѣд царемь ѡнуи црьковъ под Хиландаръ. И Црѣпь ѥ изнес`лъ |9| хрїсовуль цара Стефана, како ѥ записаль ѡнуи пустошь царь вь вѣчноѥ утврьжденїе Влькославу и ѥговѣ дѣцѣ и уноучїю |10| до вѣка и другы хрїсовуль цара Уроша, такождере утврьжденїе и записанїе, сему непотворену быти ни ѡт кога, развѣ како ѥ |11| волıа Влькославу и ѥговѣ дѣцѣ, любе подложити под црькву, или у прикїю дати, или кому харизати, или инамо продати |12| како свою сушту баштину. И третїи хрїсовуль, вину цара Уроша, како ѥ сьздаль Влькославь црькву съ сынома своима Дрьманомъ |13| и Црѣпом и зговоривше се подложише ю под Хиландарь прѣд царем Урошемь, како да ѥст помень Влькославу и ѥговѣмъ дѣцам |14| до вѣка. И неустроѥнну бывшу того монастыру ѡт братїе приходештих хиландар`скых ѡбладаюштих тѣмзи монастыремь |15| и уничижившу се в`са реченнимь хтиторомь, паче же ѡпустѣвшу до послѣднıаго запустѣнїа. И вса тази видѣвь стар`ць |16| Дїѡнисїе и брать ѥго Црѣпь, сь великою жалостию исповѣдали цару Оурошу ѡ запустѣни и затрени монастыра тога |17| ѡт владуштих хиландар`скых, како да си узму къ себѣ ѡпеть свою црьковь баштинну да си ю дрьже и ѡбладаю номь, а Хи|18|ландарь веке да не има ѡбласти ниѥдне. И царь Урошь вратиль црькву Дїѡнисїю и Црѣпу и ѡни приѥмше свою црькву |19| къ себѣ, записали хрисовуль у цара Уроша и подложили села и блата и рѣке и ѡвоштїа не мала. Сиıа же в`са видѣвь и про|20|чьть прѣѡсвештенны патрїархь Ефремь и съвештав` се съ митрополити ı епископи и сь властели и сь в`сѣмь клиросомь Вели|21|кые црькве, присудиль црькву Црѣпу. И записал му хрисовуль съ клетвами и запрѣштен`ми многыми, ıако не посуди|22|ти се ни потворити ѥгову суду ни ѡт ѥдиного патрїарха хотештих прѣдръжати прѣстоль сиѥ Великые црькве. Понѥ|23|же бо сьставиль бѣ Дїѡнисїе съ вьзлюблѥннимь братомь своимь Црѣпомь апостолскоѥ и духовноѥ сьбранїе ѡбштеѥ жи|24|телство и сьборь духовных мужїи не маль и ѡтьчьскыми канони и закони управивша шьствовати не заблудними |25| стьзами, ниже сланаго моора влънами потаплıати се, нь умнаго плаванїа кръмила дрьжеште и царскы путь женуште, |26| не укланıати се на десно или на лѣво. Сиѥ же духовноѥ сьбранїе ѡбрѣть и видѣвь прѣѡсвештенны патрїар`хь Сръблѥмь |27| Спиридонь, иже быст настолникь прѣѡсвештенному Ефрему и кь сему пришьд Црѣпь просить записанїе и духовное утвръ|28|жденїе и приѥмлѥть хрисовуль ıакоже и ѡт Ефрема. И сиıа в`са писанїа съвькупивь, хрисовуль цара Стеф[а]на како |29| да ѥст вол`нь своѡм баштиномъ и другы хрисовуль цара Уроша како су воломь приложили сь родителѥмь свою баштинну |30| црькву да си су волни и пакы узети ю и себѣ имати и хрисовуль што ѥ судь записаль како му ѥ присудиль патрїархь |31| Ефремь црькву на съборѣ и хрисовуль Спирїдона патрїарха како да нѣст вол`нь никто потворити суда Ефремова. |32| Тѣмже и азь рабь твои Стефань кнезь Лазаръ прѣчистаа моıа владычице Богородице, припадаю и молю се благои, прїими моѥ малое |33| се приношенїе, притекшаго къ прѣчистому храму твоѥму, ѡ Богомати. И благоговѣин`ствомь украшаю и приношу |34| ти си свѣтли хрисовуль и царскоѥ утврьжденїе и дарованїе, по милости владыкы моѥго слат`каго ми Христа, давшому ми сико|35|ваа дарованїа. По томужде ѡбразу прїиде кь господству ми благовѣрны властелинь и брать мои Црѣпь, просе сь мо|36|лбою ѡт господства ми утвръжденїе и записанїе. И азь видѣвь записанїа царскаа и патрїар`шьскаа съвръшена и утвръ|37|жденна, того ради записую брату моѥму Црѣпу си свѣтли хрисовуль господства ми, што ѥст приложиль прѣсветои Богородици |38| Петрушкои у Лѣштию у своѥи баштинѣ по сьмрьти Дїѡнисїевѣ кьда ѥ ѡтпрѣль монастиръ: село Лѣштїе сь всѣми пра|39|винами своими, прѣдѣль имѣѥ ѡт Сугѥ Плане у Ѡблу Стѣну и низ брьдо у локву и прѣко Брѣснице и мимо Ѡстровьчь|40|ску мегю на локвоу и нис Куси Потокь и выше Чрътиника уз Глъбокы Потокь; потомь мимо Радушину Полıану и прѣ|41|ко Мириловца, таже нис подѣлїе кудѣ катари леже и прѣко полıа в`се мегѥ до Десивовоева Села и Раина и прѣз дерезу |42| на понѣкавичку црькву и великом цѣстомь мимо Црѣпове царине и ѡпеть уз великы дѣль мимо царине прѣ|43|з дѣль гдѣ се сьстаѥта ѡба Шалудовца; потомь узь Шалудовъць мимо прѣко Ѡчина Селишта до Лаврьске меге |44| и над по земли Гунѥво Селиште у рѣку оу Мутницу и прѣз бръдо на тополу и прѣз дерезу поточцем у Ѡблу Стену у Петрусъ. |45| Село Брѣстница сь в`сѣми прѣдѣли своими, село Власи Голубов`ць сь в`сѣми правинами своими, село Видово |46| у Заструми сь в`сѣми мегıами на Вранову Тополу и посрѣдѣ Ѡстрова гльблив`скога излѣзло на Струмень на |47| Грабовы Бродь, село Сини Вирь сь всѣми старими мегıами, што ѥ дрьжаль Драгославь Ветерь з дѣцами до глада, |48| кудѣ катари леже на полѥ до велике цѣсте и низ лугь мимо Приѥздѣн[о] [С]ело и прѣз лугь на Мораву у Чрьвене брѣге |49| и уз Мораву до Врабчань и царина у Крастѣ и путь изворскы и ини в`си путове што ид[у] прѣз Кучаину оу Пе|50|трусь и блато на Годомину Мрътваа Мѡрава."

1380-1389, Ausstellungsort unbekannt.
Fürst Lazar entscheidet den Rechtsstreit zwischen dem Feudalherrn Crep und dem Kloster Hilandar, indem er Crep die Muttergotteskirche in seinem Erbbesitz Petrus (nahe ht. Paracin) aufgrund von Urkunden bestätigt, die ihm und seinem Vater Vukoslav von den serbischen Kaisern Stefan Dusan und Stefan Uros sowie den Patriarchen Jefrem und Spiridon ausgestellt worden waren.

Current repository:
Das Original ging verloren. Erhalten geblieben ist ein Konzept oder eine unvollständige Abschrift (Ende 14. Jh. nach Solovjev, s. Editionen) ohne Schlussformeln, die sich im Archiv des Klosters Hilandar (Хил. 71; zweite Signatur A 6/7) befindet.

Material: Pergament.
Dimensions: 485 x 328 mm.

Source Fulltext: A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 222-223.

Original dating clause: Keine Datumangabe vorhanden.
Editions:
* A. Solovjev, Jedno sudjenje iz doba kneza Lazara, Arhiv PDN 35-3 (1929) 188-197 (mit Kommentar) [kyr]; R. Mihaljcic, Prilog srpskom diplomataru. Darovnice vlasteoske porodice Vukoslavic, IG 1-2 (1976) 99-106 (mit Kommentar) [kyr]; A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 221-234 (mit Kommentar).
Facsimile:
* ASANU, 8876к-89; AS, 6/7; NBS, Ф 2799.
Secondary Literature:
* F. Barisic, O poveljama kneza Lazara, 363-364; D. Sindik, Srpska akta, 72-73.
Comment
Das Dokument läßt insgesamt 7 früheren Urkunden bezüglich des Erbbesitzes von Creps Familie sowie der dort errichteten Muttergotteskirche vermuten. Davon ist nur eine erhalten geblieben (Kaiser Uros dem Kloster Hilandar, 15. Okt. 1360; Edition mit Kommentar: R. Mihaljcic, Hrisovulja cara Urosa manastiru Hilandaru, SSA 4, 2005, 151-160).

Language: Altserbisch.

Charter of knez Lazar 01st September 1380 - 31st August 1381

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“† По неизреченному чловѣколюбию владики моѥго Христа и по неизреченному и всемилости|2|вному eго призрению еже на господстве ми, ıакоже и на прьвих светих царих, такожде и на |3| господстве ми излиıа благодеть прѣсветаго своего Духа и постави ме господина земли срьбь|4|скои и Подунавию.
Азь вь Христа Бога благовѣрни и самодржавни господин Стефань кнезь |5| Лазарь. Понѥже приде кь мне вьзлюблени брат ми челникь Мльса [сь] синови |6| своими Степаномь и Лазаромь и молише ме како да си приложе ѡд свое дрьжаве |7| црькви Светому великомученику Христову Панделеимону. [И ıа] не прѣзрехь молени|8|ıа их, ну паче испльних како да си приложе елико имь ѥст хотение.
И сь упрошениѥмь |9| моимь приложише великомученику Христову Панделеимону иже вь Светои Горе Аθона |10| рекоми Руси: с[е]ло Уларе рекоми Горни Закуть и заселькь му Трьнава и црьква Светаго Нико|11|ли и [сь] заселкомь и заселькь с оне стран[е] Лаба Горни Луковькь с мегами и правинами |12| и с воденицами и сь броди и с полемь што су имали ѡт првих господь. Села тази потврьдих |13| и [ıа] писахь села тази како да с них имаю Рушки монастирь до века вь помень господства |14| ми и вь помень брата ми челника Мльсе и сестрѣ ми Драгане и них синовь. И ѡште ѡсло|15|боди господство ми села тази ѡд всехь работь и поданьк вѣлих и малих господства ми, |16| ни да имь ѥ сокıа ни жировнице ни приселице ни градозиданиа ни псара ни соколара. |17| И да имь не властника никога ѡт господьствуюштих, тькмо кога си постави монастирь. |18| И да имь не суда ни прѣт кимь, тькмо прѣд своимь прѣдьстателемь.
И молю егоже |19| изволи Богь по мне господст[во]вати сиѥму непотворену бити вишеписаному, ну паче |20| потврьждену, ıакоже и ми не потворисмо прежде нас бивших господь, ну паче потврь|21|дисмо. Кто ли дрьзне ѡтети что ѡд монастира рушкога таковаго да разорить Господь |22| Богь и прѣчиста его Богомати и да га порази сила чьстнаго и животворештаго крьста Господна |23| и да е проклет ѡт светих врьховн[и]хь апостоль и ѡ[т] триста и ѡсьм на десете светих ѡтьць |24| иже вь Никѥи [и] ѡд всехь [све]тих ѡт века Богу угодивших и да е причтень к Июде [и Арии] и сь ре|25|кшими „Крьвь его на нас и на чедехь наших“a) и вьместо помошти да му ѥст супьрник велико|26|мученик Христовь Панделеи[мо]нь зде и вь будуштемь вѣ[цѣ, аминь]. Вь лѣто ҂ЅѠПӨ, индикть .д.
|27| † Господин кнезь самь рече у [М]иливои.
|28| † ВЬ ХРИСТА БОГА БЛАГѠВѢРНИ СТЕФАНЬ КНЕЗЬ ЛАЗАРЬ СРЬБЛЕМЬ И ПОДУНАВИЮ”

01. September 1380 - 31. August 1381, Miliva (ein Dorf im Moravagebiet)
Fürst Lazar bestätigt das Geschenk des Kastelans Musa und dessen Familie dem russischen Kloster St. Pantaleon am Athos.

Current repository:
Archiv des Klosters St. Pantaleon, Nr. 55

Das runde Wachssiegel des Fürsten Lazar.Material: Pergament.
Dimensions: 327 x 235 mm.

Source Fulltext: A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 165.

Original dating clause: Im Jahre 6889 (1380/81), Indiktion IV.
Editions:
* J. Safarik, Stara srpska pisma, 259-260; Akti Pantelejmona, 380-382; S. Novakovic, Zakonski spomenici, 516-517 (Auszug); A. Mladenovic, s. unten.
Facsimile:
* ASANU 1400/9
Secondary Literature:
* F. Barisic, O poveljama kneza Lazara, 364-365; Actes de Saint-Pantéléèmôn, 176-177; A. Mladenovic, s. unten, 163-170.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Mt 27,25.

Charter of knez Lazar January 1388

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“Мисльнимь свѣтом ѡзарıвше си мисли, боудоуштаа прѣдзрѣше божьствь|2|нїи пророци. Тѣмже Давидь велегласно глаголаше: „Прїдут в`си езици |3| и поклонет` се прѣд тобою Господи“a). Ѥгоже сьбитиѥ зреште ѥже ѡт |4| ѥзикь Црькви, ıакоже багрѣницею царскою ѡдѣıавше се кр`вию |5| Владьıчнѥю, юже ѡт прѣчистиих ребарь истек`шую и радоуюшти се красуѥт се. |6| Повелѣнїи сьблюдениѥм укрѣплıаѥт` се, боудоуштеѥ ради жиз`ни вьспри|7|ѥтиıа, еи же славѣ и чьсти вьжделѣхь наслѣдникь бити азь, |8| вь Христа Бога благовѣрнїи и самодрьжавнїи господинь Срьблѥмь и Поморию |9| Стефань велики кнезь Лазарь.
Въспомѣну ми вла|10|стелинь господства ми Ѡбрадь Драгосалик, ıако да си сьзигѥ црьковь |11| на своѡи баштинѣ у селѣ зовомомь Коукань, юже и сьзда ѡт ѡ|12|снованиıа сь повелѣниѥм господства ми, храмь Вьведению Светаıа вь Светиих, |13| прѣнепорочниѥ владычице нашеѥ Богородице, покрову и утврьждению христиιан|14|скому и моѡи топлои помошт`ници и прѣдстател`ници. Сему же |15| храму Вьведению Светаιа вь Светих сь повелѣниѥм господства ми |16| приложи Ѡбрадь баштину свою и ѡтьца нѥгова и деда: село Кукань и засе|17|лиѥ му Шипьч`но и заселиѥ му Чаѥтино и заселиѥ му Новоселıа|18|ни. И сиıа вса кьждо сь своими мегıами и правинами сель техь |19| што си су имала ѡт начела, видѣх же и хрисовуле иже ѡт прѣжде господство|20|вавших светиих краль записан`ни бѣху рѡдителѥм и прарѡдителѥм ѥгѡ, |21| ıако сию баштину свою вишеписан`ную вь всаку ѡбласть свою има|22|ти ту.
Сим же ѡбразом и господство ми записах и утврьдих властелину |23| моѥму Ѡбраду Драгосаликю црьковь юже сьзда и сь баштиною своѥю |24| сь сели зде уписанними вь вѣки никим неѡтѥмлѥмо вь всаку сво|25|ю волю да си има. И да си ѥсть в[о]льнь ѡддать кому му хотѣн`но, или |26| у прикию или суроднику или под црьковь кою му хотѣн`но сь вса|27|кою свободою господства ми.
И молю ѥгоже Богь изволит господствовати |28| по нас срьпскою землѥю, сиѥму записанию потврьждаѥму бити вь вѣ|29|ки. Аште ли тко дїаволом понуждаѥмь покусит` се ѡтѥти что ѡт сих више|30|писан`них мною, таковаго да поразить Господь Богь и сила чьстнааго и живо|31|творештаго крьста и да ѥсть проклет ѡт прѣчистиѥ владьıчице Богородице и ѡт всѣх светиих и ѡт |32| мене и честь ѥго да будеть сь распьншими Христа и сь Июдою. Амин.
|33| †ВЬ ХРИСТА БОГА БЛАГОВѢРНЇ СТЕФАНЬ КНЕЗ ЛАЗАР†”

Januar 1388, Ausstellungsort unbekannt.
Fürst Lazar erlaubt seinem Vasallen, Herrn Obrad Dragosaljic, in seinem eigenen Erbbesitz (Dorf Kukanj bei Raska, Nahe ht. Novi Pazar) die Kirche Mariä Darstellung im Tempel zu errichten und ihr das genannte Dorf samt drei Weiler zu verleihen.

Current repository:
AHS, Хил. 69 (zweite Signatur A 6/6).

Siegel weggenommen, vier Löcher noch sichtbar.Material: Pergament.
Dimensions: 273 x 198-200 mm.

Source Fulltext: A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 203-204.

Original dating clause: Keine Datumangabe vorhanden. Die Bestätigung dieser Urkunde, die vom serbischen Patriarchen Spiridon am 19.01.1388 ausgestellt wurde (Ed. A. Mladenovic, s. unten, 210-211), steht u.a. für die in Literatur vornehmlich angegebene Datierung in Januar 1388 (vgl. unten Barisic).
Editions:
* S. Novakovic, Zakonski spomenici, 775 (Auszug); B. Korablev, Chilandar II, 544; A. Mladenovic, Tri povelje i jedno pismo kneza Lazara, 46–55; ders, Povelje kneza Lazara Hilandaru (1379/1380) i vlastelinu Obradu Dragosaljicu, 212-219; ders, Povelje kneza Lazara, s. unten.
Facsimile:
* ASANU, 8876-к100; AS, 6/6; NBS, Ф 2797.
Secondary Literature:
* F. Barisic, O poveljama kneza Lazara, 372-373; D. Sindik, Srpska akta, 71 (datiert zu 1387); A. Mladenovic, s. unten, 201-208.

Language: Altserbisch.

Notes:
a) Ps 86,9.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13880831 – Lazar.

before 31 August 1388

Prince Lazar writes to the Dubrovnik authorities to pay the monks from the Jerusalem monastery those installments of tribute that they owe them.

Full text in medieval Serbian language or Old Slavonic:

“+ Ѡт кнеза Лазара владуштему и властеломь града Дубровника любовно |2| поздравлениѥ.
Ви добрѣ знате како давате црьквѣ Еросалимскои на го|3|диште по петь сьть перьперь. И нѣсте имь дали ѡд бнетьчке рати годи|4|шта и сьга другога годишта нѣсте имь дали. Да молю ви како моѥ приιa|5|теле, немоите ино учинити. Ѡто, иде тамо митрополить еросалимь|6|ски Михаиль, подаите му тези дохотке и ѡтправѣте га добрѣ. И вину |7| се згов[о]рѣте с митрополитомь: кога ви ѡнь досила да томузи даѥте, |8| ере не може всегда самь догодити.
И Богь ви весели.”

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Prilozi arhivskim serijama IVa, 17.

Sigillant: Prince Lazar
Seal: On reverse, impressed wax seal of natural color. Prince Lazar
Material: Paper
Dimensions: 164 x 205–215 mm

31. August 1388 taq, Krusevac
Fürst Lazar fordert von den Dubrovnikern die Auszahlung der zwei noch nicht beglichenen Raten der jährlichen „Ston Abgabe“ an das Kloster St. Michael in Jerusalem auf. Die Abgabe galt als Gegenleistung für den vom serbischen König Dusan (1331-1346, Kaiser 1346-1355) verliehenen Besitz der Stadt und der Halbinsel Ston (ht. Peljesac, Kroatien), die Dubrovnik seit 1333 a den serbischen Fiskus sowie seit 1348/50 a das genannte vom serbischen König Milutin (1282-1321) wiedergebaute Kloster jährlich abführen sollte.

Current repository:
DAD, Prilozi arhivskim serijama IVa 17.

Das runde Wachssiegel des Fürsten Lazar. Beschreibung G. Cremosnik, Doslej neznani južnoslovanski pečati, Zgodovinski Časopis 12-13 (1958/59), 56-58.Material: Papier.
Dimensions: 220 x 160 mm.

Die inscriptio auf der Außenseite:
+ Владуштему и властеломь града Дубровника

Source Full text: A. Mladenovic, Povelje kneza Lazara, 215-216.

Original dating clause: Keine Datumangabe vorhanden. Der Brief ist jedenfalls kurz vor 31. August 1388 ausgestellt worden, da er unter diesem Datum im Dubrovniker Kanzleibuch registriert wurde.
Editions:
* M. Pucic, Spomenici srbski II, 29-30; Lj. Stojanovic, Povelje i pisma I, 123; A. Mladenovic, Tri povelje i jedno pismo kneza Lazara, 68; ders., Dve povelje kneza Lazara Dubrovniku, Slovensko srednjovekovno nasledje, Beograd 2001, 363 [kyr]; ders., Povelje kneza Lazara, s. unten.
Facsimile:
* Lj. Djidic, Krusevac, Krusevac 1991 (2. Aufl.), 41-42; A. Mladenovic, s. unten, 315-317.
Secondary Literature:
* F. Barisic, O poveljama kneza Lazara, 372; A. Mladenovic, Jezik u poveljama kneza Lazara upucenim Dubrovniku, Zbornik MSFL 21-2 (1980) 47-82 [kyr]; ders, Povelje kneza Lazara, 215-217.

Language: Altserbisch.

Serbian Royal Document at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13870120 – Branković Vuk A

20 January 1387, Priština

Vuk Branković, following the example of his lord prince Lazar, sets out the rights and obligations of Dubrovnik citizens and regulates other issues in mutual relations (original).

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1029.

Sigillant: Vuk Branković
Seal: Pendant wax seal colored dark-brown, cracked, on a red chord running through four holes.Vuk Branković
Material: Paper
Dimensions: 450 x 300 mm
Condition: Several stains.

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 14051202 – Lazarević Stefan A

2 December 1405, Borač (near Kragujevac)

Despot Stefan Lazarević sets out the rights and obligations of Dubrovnik citizens in his realm and regulates other issues in mutual relations.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1046.

Sigillant: Despot Stefan Lazarević
Seal: Pendant wax seal colored red on a red chord running through six holes.Despot Stefan Lazarević
Material: Parchment
Dimensions: 564 x 390 mm

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 14281213 – Branković Đurađ A

13 December 1428, Nekudim (near Smederevska Palanka)

Lord Đurađ Branković confirms to the citizens of Dubrovnik the general privileges granted by despot Stefan.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1069.

Sigillant: Despot Đurađ Branković
Seal: Pendant wax seal of natural color on a red chord running through five holes.Despot Đurađ Branković
Material: Parchment
Dimensions: 500–570 x 295–320 mm

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 14570812 – Branković Lazar

12 August 1457

Despot Lazar Branković confirms the withdrawal of his share of the treasure deposited in Dubrovnik by his father, despot Djuradj.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1108.

Sigillant: Despot Lazar Branković
Seal: Pendant wax seal of natural color with red colored impression on a red chord running through five holes.Despot Lazar Branković
Material: Parchment
Dimensions: 245–250 x 310–320 mm

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 14571214 – Branković Stefan

14 December 1457, Smederevo

Lord Stefan Branković confirms that Dubrovnik citizen Damjan Žunjević has brought him his share of the treasure deposited in Dubrovnik by his father, despot Đurađ, and that the share belonging to his brother Grgur Branković has also been delivered.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Beč 1112.

Sigillant: Lord Stefan Branković
Seal: Pendant wax seal of natural color with red colored impression on a red chord running through five holes.Lord Stefan Branković
Material: Parchment
Dimensions: 260–265 x 257 mm

Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 14761001 – Branković Stefan

1 October 1476

Stefan Branković writes to the Dubrovnik authorities that he is gravely ill and commends his family to their care.

Original.

Current repository:
Državni arhiv u Dubrovniku, Prepiska XV, 384–4 (ranije Prilozi arhivskim serijama IVa, 75).

Sigillant: Lord Stefan Branković
Seal: Impressed wax seal covered by paper.Lord Stefan Branković
Material: Paper
Dimensions: 360 x 297 mm

Serbian medieval coins

Српски средњовековни новац

Grand Zupan Stefan Nemanja (1166-1196)

King Stefan The First Crowned Nemanjic (1196-1228)

King Stefan Radoslav (1228-1234)

King Stefan Vladislav I (1234-1243)

King Stefan Uros I Nemanjic (1243-1276)

King Stefan Dragutin Nemanjic (1276-1282)

King Stefan Uros II Milutin Nemanjic (1282-1321)

King Stefan Vladislav II (1321-1324)

King Stefan Uros III Nemanjic Decanski (1321-1331)

Emperor Stefan Dusan Nemanjic (1331-1355)

Emperor Stefan Uros Nemanjic (1355-1371)

King Vukasin Mrnjavcevic (1365-1371)

King Stefan Tvrtko I Kotromanic (1377-1391)

Balsic family (1365-1421)

Prince Lazar Hrebeljanovic (1371-1389)

Nobleman Vuk Brankovic (1371-1395)

Despot Stefan Lazarevic (1402-1427)

Despot Djuradj Brankovic (1427-1456)

Despot Lazar Brankovic (1456 – 20 February 1458)

Despot Stefan Branković (1458 – 1459)